Branič

380

Б Р А Н II Ч

ког магистрата од 27. августа 1842. 1 Њоме је нека жена, која је свог мужа у спавању сикиром иза десног ува у главу убнла, осуђена, да се „пред собранијем свију везичевски сељака, мушког и женског пола сикиром у главу убије—'' Пресуду, што се тиче начина, на којп се је пмала погубити убица, одобрио је Апелацпони Суд. Али је височајшим решењем од 17. јуна бр. 645. ублажена у томе, да се убица убије нз пушака а не сикиром. Овим решењем одступпло се је од оних раније наведених, јер се по њима у овом конкретном случају смртна казна над женском не може нппошто извршити убијањем из пушака, већ онако, како је пресудио пожаревачки магистрат и одобрио Апелациони Суд. Но главно је то, да се овим решењем није хтело да укину она ранија, већ да се учинпједан изузетак од њих за један конкретан случај, те су на тај начпн и даље задржала своју важност. Судови се нису и у будуће стално придржавали правила постављеног височајшим решењем о убијању убице на исти начин, на који је он убио. Узрок за то треба тражити у томе, што се у чл. 22. устројенија окружних судова у коме су прописане казне, које ови могу да изричу, помиње на првом месту смртна казна, али се не каже, на који ће се начин извршивати 2 . Отуда је у судској пракси владала у том погледу за читавих 15 година произвољност. Тако једнп су судовп изрицали у пресуди поводом убиства, да се убица има убити онако, како је убио, и то је потврђивао Апелациони Суд, као што је случај с мало час наведеном пресудом од 1842.; други, да се смртна казна има извршити убијањем из пушака; док су неки изрицали само, да се убица ос УђуЈ е на смрт, не одређујућп начин извршења. Да је ове произвољностп у опште у одређивању начина погубљивања заиста било, види се најбоље из акта, који је Попечитељство Правосуђа на молбу Касационог Суда упутило Државном Са-

1 Ст. Максимовпћ, ор. сН., бр. 292.

2 Ст. Максимовпћ услед непознавања оних решења вели, да се је извршивала пз пушака илп сикиром у главу за убиство. Као доказ за ово наводи ону пресуду од 1842. и, такође услед непознавања онпх решења, вели односно ње: „Налазим да је сикира као средство за извршење смртне казне овде употребљена по судском нахођењу" (ор. са, стр. XXIII).