Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

381

вету 21. августа 1858. 1 У том акту се вели да је Касациони Суд молио, да се реши питање о начину извршења смртне казне, и да му је за то дала повод произвољност праксе првостепених судова. Једни, вели Касациони Суд, од судова кажу, да се кривац из пушака убије и тело његово на точак метне или у земљу закопа, а други се држе законског текста, те само кажу, да се кривац осуђује на смрт, а не и на који начин, јер и закон осим речи „смртна казна" ништа даље не прописује. Из ових његових речи види се шта више, да се је изобичајило убијање убице на исти начин, што се у осталом може видетп и из судских пресуда. Кад упоредимо период од 180-4. до 1813. са оним од 1815. до 1858. у погледу начина извршења смртне казне, видпмо да је разлика међу њнма врло мала што се тиче свирепости. Сва је разлика у томе, што у овом другом периоду нема оних заиста најстрашнијих начина извршења: пребијања ногу и руку и стављања тако још живог на точак и сажизања, за тим што у првом периоду убијање убице на исти начин није важило за свако убиство као бар за извесан део другог периода, и најзад што није од 1815. до 1858. било индивидуализирања смртне казне у погледу суровости начпна извршења. Но осветнички карактер и тежња, да на смрт осуђени што јаче испашта у циљу застрашивања околине, јесу њихове заједничке особине. IV. 1858—1860. По наведеној молби Касационог Суда Државни Савет донео је 27. августа 1858. 2 решење: да се на смрт осуђени убије из пушака. То је потврђено и височајшим решењем од истога дана. 3 На тај начнн извршенаје у нас потпуна реформа начина извршења смртне казне, и то је довољан разлог, да се овај лериод од двеју година одвоји од претходног. Тако је наше казнено законодавство пошло корак у напред, укинув оне сурове начнне извршења смртне казне. Према томе §. 13. казн. зак. није нешто ново. V. Данашњп Казнени Законнк. По §. 13. казн. зак. на смрт осуђени убија се из пушака.

1 Држ. Арх., Држ. Савет, Л» 2761.

- Држ. Арх., Држ. Савет, Л» 1109.

3 Зборник закона и уредаба, XI, стр. 104.