Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

385

Да су се за време првог устанка злочннци, разуме се најокорелијн, стављали на точак, не може се видети из Карађорђевог „Деловодног Протокола од 1812. маја 21. до 1813. августа б.", већ само из његовог криминалног законика (§.§. 24. и 35.). Али да је ово заиста у пракси иримењивано, види се из једног расписа кнеза Милоша, у коме поред осталог прети, да ће и он наредити, да се злочинци стављају на точак, као што је то било у време Еарађорђево. Према томе што се у оним нумерама Деловодног Протокола, где се прописује смртна казна за поједине злочинце, нигде не каже г да се на смрт осуђени има после погубљења на точак оставити, слободно се може на основу оног расписа објаснити тиме, да је то подразумевано. Од 1815. па доодприлике 1827. изгледа, даје стављање на точак било изобичајено, јер се нигде не помпње у очуваним пресудама и другим изворима Кривичног Права. Од 1827. пак, особито од 1837., врло често се у пресудама, у којима је досуђивана смртна казна, наглашује, да се погубљени има ставити на точак. 1858. укинуто је стављање на точак по раније поменутој молби Касац. Суда, упућеној преко Попечитељства Правосуђа Држ. Савету. У тој молби Касац. Суд вели, да је исправљао пресуде, у којима је досуђивано стављање на точак, док је за време старог устројства вршио судску власт. Врло је различна његова аргументација за то. На име, што је пресуђивао, да се на смрт осуђени ^не ставља по одузпмању живота на точак, Суд вели, „да га је у томе руководило то призреније, што нигде законом нпје опредељено,. како да се с мртвим телом преступника по удејствованој смртној казни поступи, па кад закон то не прописује, него се само зна, да је метање мртвог тела на точак уведено у пређашња јошт времена и тако продужавано, докле већ и у практику судејску није дошло, да је он предизложена исправленија чинио зато, што је даље сматрао, да бацање мртвог тела на точак представља само продужење безчестне смрти и неки вид мучења тела п да таково јавно излагање мртвог тела, не узимајући само у рачун саннтетска призренија, може у садашња времена више гнушења произвести у чуству иоле изображеног човека, него што би се очекивати могло, да би такав пример служио другима за усаветовање п уздржање од онакви п подобнн преступленија". Од 2-1. августа те гоБРАНИЧ 25 '