Branič
I
570
Б Р А Н II Ч
знање клетвеника о неистинитости факта, који се заклетвом утврђује. То је најзад и суштина кривоклетства, било оно учињено у грађапским или кривичним предметима, од парничара, сведока и вештака: исказ нарничара у грађанском предмету, приватног тужиоца у кривичном иредмету и сведока у грађанском у кривичном предмету је неистинит лажан као што је и мишљење вештака и у кривичним и у грађанским предметима неистинито — лажно. Дакле неистина се представља као истина, и клеветник зна, свестанје тога, да је то неистина. Даље закон у §. 267 т. 1. води рачун о тој разлици: да ли се клетвеник заклео: а) у корист оптуженог или б) на штету оптуженог, па према томе одређује и разну казну: мању или већу, и на тај начин тим разликовањем казне даје појединцима окуражење, да пре смеју лажно посведочити или дати мишљење у корист' оптуженог, но на његову штету и донекле узима неправедно у заштиту оптужене и поставља једно неправно правило: повлађивања и излишног милосрђа према лажним клетвеницима. Овде закон води још рачун и о томе: да ли је то било за награду или без ове, па одређује већу и мању казну, која је у оба случаја мања но за кривоклетство сведока у грађанским предметима. У овом ногледу напреднији је данашњи немачки казн. законик, који у своме § 153 има сличну одредбу нашем § '266. I. одељ. и у § 154. I. одељ. сличну одредбу § 266 П. одељ. али у § 154. II. одељ., где говори о кривоклетству, учињеном на штету оптуженог, не говори ништа о кривоклетству на корист оптуженог, за који случај мора дакле да важи одредба § 154 I. одељ. нем. к. з., што би по нашем законику, кад не било тог разликовања одговарало § 266. II. одељак односно I. одељак, где је прописана већа казна, него у § 267. т. 1. нашег к. з. У осталом нема никаквог јачег разлога да кривоклетство лажног сведока на корист оптуженог, учињено за награду буде мање кажњено од кривоклетства парничара или сведока са истим мотивима користољубља у грађанској парници. Овде би се могао чак водити спор око тога да ли лажно сведочење заклетог сведока у корист оптуженог треба да буде у начелу блаже кажњено од сведочења учињеног на штету оптуженог. Ми видпмо да Сос1е репа1 није поставио никакву разлику у казнама лажног клетвеника у корист и на штету оптуженог. Истпна ово гле-