Branič

574

Б Р А Н И Ч

правила о покушају убиства и убиству. 1 Но ово је ипак било спорно. Из овога захтева „на штету" или „на ползу" видимо, да је само онај исказ каихњив, који је од правне важности као доказно средство пред судом, кад је природа лажног сведочења таква, да је у стању, да нанесе штету или корист оптуженоме, без обзира на то, да ли је ова штета материјална, као и на то, да лијеиста наступила или не. Корист (полза) се састоји у сведочењу о невиности оптуженог и навођењу околности, којпма се утврђује, да он није учинилац дела. Ова корист није материјална већ правна. За постојање дела лажног сведочења на штету оптуженог н не захтева се фактички постојање саме штете, већ је довољна могућност такве штете т. ј. да је лажан нсказ могао да произведе штетно дејство. 2 Но и ако коначно није наступила штета и постојала могућност те штете буде отклоњена услед тога што судска пресуда буде у вишој инстанцп иоништена, те се да прилика поновном испиту сведока, који опорече раннји лажни испит, ипак ово дело постоји, јер постојала могућност штете не може да се уништи, ма да је отклоњена, она је произвела своје дејство, јер је испунила захтев „штете" из објектнвнога согриз (1еИс1а н на лажног сведока има да се применн казна лажног сведочења. 3 Старо германско право није захтевало постојање штете, већ је по истом било довољно, у случају; кад се заклетва положп по свршеном исказу, да је лажна заклетва са знањем клетвениковим положена, а у случају: кад је заклетва полагана пре испита, или кад је на место заклетве дато свечано уверење, да је клетвеник својевољно противно овој заклетви или датом уверењу сведочио. 4 Према томе се није ни вахтевало, да је постојала намера оштећења , 5 услед чега се дошло до закључка, да је и лажно сведочење у корист оптуженикову кажњиво, пошто су испуњени главни услови, који се за постојање овнх дела, као што је горе споменуто, траже. Исто тако није се тражила ни намера прибављања користи 5 себи или другом посредством кривоклетства или

1 Тћете, ор. ск. стр. 759.

2 п 3 Тако је усвојено п у француском праву. в. Хелп ор. сИ. стр. 448.

4 Реиегћасћ-МШеглшег, ор. сЛ. стр. 687.

5 Реиегћасћ-МЈМегтаЈег, ор. ск. стр. 688. Л» II.