Branič

0 НАЛАЗАЧУ ИЗГУБЉЕНИХ СТВАРИ

587

опет до државине ствари, да би нас на тај начин сачувало од штете. Прописима Грађанског Законика, којн говоре о том питању, мп ћемо се овде бавити. Кад сопственик услед губитка ствари губи државину, значи да се ствар не налази ни у чијој државини све док не буде нађена. Од тренутка кад ствар буде нађена, стање у коме се она дотле налазила, мења се и са ствари се поступа по тачно одређеним прописима, које ћемо овде објаснити. Прво питање, које се истиче, је ово: да ли налазач може себи присвојити нађену ствар, сматрајућп да је ничнја, а кад је једна ствар ничија, зна се да свако може простом окупацијом прибавити својпну на таквој ствари. Доиста, у § 228. Грађ. Законика каже се: „Неке ствари, које ни у чијој власти нису, може свако заузети и задржатп, и тим самим оне прелазе у његову сопственост и он постаје њиховим господаром." Али, овај параграф се не примењује на изгубљене ствари, већ једино на ствари, за које се, према свим околностима мора закључити, да нису ничије, па било да у опште никад ннсу ни биле у чијој сопствености, било да у моменту окупације несумњиво не припадају никоме. Ми смо већ утврдили, да право не допушта, да трећа лица прнбаве неко право без воље титулара тога права. Специјално за изгубљене ствари имамо одредбу у § 212. а1. 1. Гр. Зак. која гласи: „Ствар изгубљену туђу ако нађеш, није твоја—" Прописи §§ 228. и 242. Грађанског Законика не стоје у контрадикцији, јер се не односе на исте ствари. Први има за предмет ноторно ничпје ствари, док други говори о стварима, које имају господара, али на којима је господар изгубио државину. Може се поставити иитање: па како ћемо ми знати, да ли је ствар једне или друге врсте, кад будемо наишли на какву ствар, која није ни у чијој државини? Ово питање се расправља према природи ствари и свим осталим околностима, које прате налазак ствари; у сумњи пак узима се, да је ствар изгубљена, а не, да је ничија — гез пиШив. Ову претпоставку, о којој имамо изречну одредбу у § 388. аустриског грађ. законика: ,Ез 181 1111 2луеПе1 шсМ ?и уегтиШеи, <1аб8 .јетапс! зет Е1§епНтт л\'о11е 1'аћгеп Јаззеп —" није поставио наш Грађ. Законик изречно, али ми мислимо, да се она може усвојити, јер се њоме не вређа ни текст ни дух одредаба о изгубљеним стварима. По § 242. Грађ. Законика, налазач је дужан илп пре-