Branič

ДРЖАВНН САВЕТ

601

утицај на нзвршну власт, што би одвело оним истим резултатима. Најзад, за независност власти, поред свих теоријских иостоји и један политички разлог: у интересу је права и слобода поданика у држави, да власти буду међусобно независне. 8. — Поред свега тога апсолутна независност власти није нпгде извршена, нити је могуће извршити је, а да целокупна државна власт не изгуби своје јединство. С тогаје учпњено неко одступање од овога принципа и у оним државама, које су га у највећој мери усвојиле, а друге државе ово начело нису извел# до крајњих консеквенца и ако су га усвојиле у главном. Према томе како је у практици начело о подели власти усвојено, имамо две групе држава. 9. — Прву групу чине државе, које су усвојиле начело о подели власти са неким модификацијама (Сједињене Северо-Америчке државе). Што се тиче оргавизације законодавне власти одступање се састоји у томе, што је за важност одлука законодавне власти Нотребан и пристанак државног поглавара. 10. — У другу групу долазе државе, које су у главном усвојиле начело о подели власти, али га нису извели до крајњих консеквенца, већ је створена фузија власти. У главвном постоје три типа организације државне власти, где су власти у некој мери зависне једна од друге, а то су: апсолутизам (деспотија), олигархија и парламентаризам (демократија). У кратко ћемо изнети у колико се код кога од ових облика владавине одступа од начела о подели власти а затим ћемо изложити принциие организације законодавне власти у теорији и у пракси. 11. — Апсолутизам (Деспотија). Код овог облика државе фузија власти је потпуна. Извор и утока свију власти у држави је државни поглавар. Он по своме нахођењу располаже н поставља не само органе судске и извршне власти већ и законодавне. А у погледу надлежности његов је утицај у свима гранама власти неограничен. 12. — Олигархија (аристократска република). У место код државног поглавара у олигархији све су власти сконцентрисане у једном малом и одређеном броју породица, чији шефови представљају један колегијум (сенат, савет, веће) ; који има исту власт као државни поглавар у апсолутистичкој