Branič

602

Б Р А Н II Ч

држави. Шеф извршне власти у олигархији потпуно је потчињен. утицају тога колегијума, јер га колегијум бира и отпушта ако не сачека рок своје владе, па да сам одступи. Овај облик владавине припада иоторији; данас нема држава уређених по олигархијском принципу. Али је у толико више он био у важности у прошлости (Грчке републике у староме веку, Римска република, слободне италијанске вароши у средњем веку: Мљеци, Ђенова итд. и наш Дубровник). 13. —• Парламентаризам. Код овога облика владавине највише је очувано начело о подели власти од свију система фузше власти. Одступања од тога принципа састоје се у овоме. Законодавна власт утиче на рад извршне власти у толико, што се саветници државних поглавара, највиши органи извршне власти, узимају из средине законодавног тела, што законодавна власт има право, да их контролише, па и удаљи од дужности или узме на одговор. Извршна се власт меша у рад законодавне власти у томе, што је потребно за важност законодавннх одлука и одобрење шефа извршне вллсти; и што поглавар државни може распустити законодавно тело тј. сменити све чланове законодавног тела, но не може нове сам постављати. У кратко код апсолутизма извор свију власти је у вољи државног поглавара; код олигархије у вољи једнога колегијума аристократа а код парламентаризма у вољи народа.

14. — Имајући за задатак да у овој глави изнесемо основне принципе организације Државнога Савета према Уставу од 1838. год., који је Савету на првоме месту одредио улогу једног фактора у законодавној власти, сматрамо за иотребно, да у кратко изложимо главна начела законодавне власти у опште. 15. — Регулисање односа у држави представља одређивање права и дужности с једне стране међу самим поданицима а с друге стране између поданика и државе. Такво регулисање односа увек представља сужавање праваједних у корист других поданика или Државе. Јасно је, да би законодавна власт у највише случајева била пристрасна према једној страни, кад би била сконцентрисана у једноме лицу.