Branič

ДРЖАВНИ САВЕТ

603

Отуда следује да законодавна власт по својој организацији, треба да буде колегијум, јер се само тако може дати могућност свима поданицима, да штите своје интересе. 16. — Раду законодавне власти служе као мотиви друштвене потребе. Државни живот у своме току ка остварењу својих циљева, често налази на препоне, које се морају уклонити, а све већа прпватна и државна иницијатива у раду ствара и такве односе у држави, који нису утврђени у позитивном законодавству. У таквим случајевима, јавља се потреба, да се ти односи од стране законодавне власти регулишу. Да би такво регулисање имало користи, законодавна власт мора бити добро упозната са потребама, које сујенагнале на рад, а то ће једино тада бити, ако у вршењу законодавне власти имају удела они којима с.у потребе најбоље познате. С друге стране рад законодавне власти носи на себи обележје оних идеја, које у датоме моменту постоје у народу, јер само тада регулисање односа може да има трајне и праве вредности. Па пошто су поданици — народ — тај круг у чијем се обиму сви односи налазе и све идеје појављују, то из предњег следује, да народ треба да има удела у вршењу законодавне власти. Лако је увидети, да је немогуће да цео народ врши законодавну власт. Што је главно у овоме принципу то је то, да се односи у држави регулишу, да се рад законодавне власти управља по идејама, које се налазе у народу. У прво доба развића држава, могло је и бити, да народ непосредно врши законодавну власт; али у доцније време, кад су државе прошириле своје границе и односи се у друштву компликовали, то је постало немогуће. Без повреде овога прииципа, народ и данас учествује у вршењу законодавне власти али не непосредно већ нреко својих ^иазГ — пуномоћника — народних посланика. 17. — Идеје по којима се односи у држави регулишу и према којима законодавна власт врши свој посао, уступају место једна другој. Као продукт правне свести народа, оне се мењају и постепено прелазе из једне фазе у другу, као и правна свест, која се у њима манифестује. Ако би претпостављајући, да је усвојен и други принцип о колегијској организацији законодавне власти, поданици којима је народ поверио вршење те власти, били на ту дужност упућени до краја свога века, тј. ако би они били непокретни, десила би