Branič

/

ДРЖАВНИ САВЕТ

609

Савет је овом одредбом добио права, да сам бира нове чланоее п то је она карактеристика, која му даје обележје олигархпје. 31. — с1) Закон од 1858. године укинут је указом од 24. септембра 1859. године и тиме је однос саветника према Кнезу враћен у оне границе, које му је поставио закон од 1839. године. У указу од 1859. године вели се, да се одредбе закона од 1858. године укидају „као противне праву унутрашње независности и начелу једнакости." Овим је указом одпочет други период у развитку Државног Савета — период опадања. 32. — е) Закон о устројству Државног Савета од 27. августа 1861. гоцине, довео је Саветнике у онај положај, који им је одредио чл. 8. Хатишерифа од 1838. године. Саветнике а тако исто и председника и подпредседника Кнез поставља по своме нахођењу, указом као и остале чиновнике. II. Уклањање Саветника 33. — Што се тиче уклањања и разрешавања од дужности саветника, немамо толико много нромена у начелима као код постављања сатетника. Постоје два принципа: један који је заснован Уставом од 1838. године и неокрњен прошао кроз све законе до 1861. године и други који је положен за,коном од те годнне. 34. — а) У своме чл. 17. Устав је прокламовао непокретност Саветника. Саветници су могли бити збачени само ако се код Порте докаже „да су се они повинили због каквог преступленија или због нарушенија закона п уредаба земаљских." Овим је принципом саветницима признат изузетан, привнлегисан положај у држави, супрбтно начелу, ко.је је законодавац усвојио у погледу постављања Саветника. Цела борба, која је претходила Хатишерифу од 1838. године имала је овај принцип пред очима као свој најглавнији циљ; те је ради тога начела и донет Хатишериф. Ово је начело усвојено из политичких разлога; теоријска расматрања нису овом приликом служила као сретсгво за регулпсање односа између кнеза и саветника. Хтело се на име, да се кнежева власт ограничи. То би ограничење било илузорно, кад би се Кнезу признало право, да смењује саветннке по својој вољи. БРАНИЧ