Branič

ДРЖАВНИ САВЕТ

615

42. — 1. Дела из кривичног закона. — Поступак се разликује од оиштег кривичког поступка само у вођењу генералне истраге. Ако би се посумњало, да је који саветнпк учинио какво кривично дело, које се казни по кривичном закону, Кнез одређује комисију за истрагу. У комисију улазе као чланови: министар правде, председник касационог суда и један саветник, кога коцком одређује Државни Савет. Истражна комисија ислеђује дело, и ако нађе, да је сумња основана или да постоје основи подозрења, по којима се може узети као врло вероватно, да је саветник кривицу заиста учинио, онда упућује сва акта истраге надлежном суду на суђење. Из тога факта што закон не обвезује комисију, да свој рад удешава по нарочитим — специјалним прописима, као што је то случај код поступка у закону од 1858. године — излази да се докази и све остале чињенице, које се морају имати у виду при истрази цене по општем кривичном поступку. Код суда се отвара специјална истрага, која се ничим не разликује од суђења осталим грађанима. Кнез има право, да реши: хоће ли се окривљени саветник за време истраге удаљити од дужности или не. — 2. Дисциплинске казне. — Ако би саветник преступио своју дужност ван случајева предвиђених квивичним законом, савет ће га на предлог председника казнити дисциплинарно и то прво опоменом а затим укором. Против ове казне саветник се не може жалити. Ако би саветник и после те казне чинио исте или сличне и друге погрешке, Савет је имао право обратити се Кнезу и у споразуму с њим предузети даље кораке противу саветника. По нашем мишљењу највећа казна, која би услед тога могла постићи саветника је пенсионисање. Под тим кораком ми дакле разумемо настојавање Савета код Кнеза, да саветника пенсионише, ако саветничка кривица не прелази у дело које се казни по кривичном закону, када се противу саветника могу предузети кораци предвиђени у претходном параграфу .