Branič

618

Б Р А Н И Ч

48. —• 2. Евалификације. Саветницима је дат привилегисан положај у Кнежевини. Једно тај факт а друго и та чињеница, што су саветници у своме колегијуму вршили функције, од којих у највећој мери зависе државни интереси, нагнао је законодавца да обрати велику пажњу на то, каквим ће се људима дати саветнички положај. Да би се јавни интереси у томе погледу заштитили у колико је више могуће, законодавац је за саветнике прописао нарочите услове, који су остали непромењени за све време док је Устав био у важности, па из тога Устава неокрњени унети у Устав од 1869. године. Устав од 1838. год. прописао је три услова, које кандидати морају испунити па да могу бити постављени за саветнике. 49. — а) Поданство. Од кандидата се на првом месту захтева, да је српски поданик (чл. 7. 1838.; чл. 2. 1839.; и чл. 1. 1861.). Устав и устројство од 1839. год. изрично предвиђају и поданство прирођењем, иа у опште не нраве разлику између поданства задобивеног рођењем и прирођењем. Закон од 1861. год. не помиње прирођење, али се из стилизације члана 1. јасно види, да прирођење није сметња за саветнички избор. Потпуно је оправдано, што се од кандидата захтевало српско поданство. Савет је био моћан прво са готово потпуне независности својих чланова и друго широким обимом своје компетенције. Не би било повољно по јавне интересе, кад би се допустило, да странци могу задобити утицај у једном таквом колегијуму. Тек се тада види како је на своме месту била ова обазривост законодавца, кад се има на уму да у Кнежевини није тада било толико спремних људи, вичних вођењу држанних послова. • 50. — Но законодавац је стао на по пута и није начело извео до краја. Рођење је изједначено са прирођењем а то није тачно. У погледу вршења јавних права на странце се не може гледати као на рођене поданике, ни онда, кад они напусте своје поданство и пређу у српско. Спона, која везује поданика за његову отаџбину, само се рго Гогта^кида променом поданства, а у ствари она остаје и даље и°налази места у осећајима, који се не могу променити за оно кратко време, које је потребно, па да се промени поданство. Нов поданик и даље симпатише својој старој домовини, докле