Branič

634

Б Р А Н И Ч

и да се никако не може узети, да је пројект 1рзо 1аск> постао беспредметан. Кад би се усвојило супротно мишљење, допустило би се Кнезу да пропуштањем тих рокова скине један законски пројект с дневног реда и тиме створи себи право апсолутног вета, а то се никако не слаже са основним принципима закона од 1858. год. Ако се кнежево суспензивно вето овакво по закону од 1858. год. упореди са тим правом државног поглавара у страним законодавствима, видећи се да је право српског Кнеза у нечему веће. Наиме наш законодавац захтева да Савет о законском предлогу гласа три пут док се страни законодавци задовољавају да законодавно тело изгласа исти пројект само један пут, пошто му државни поглавар одрече санкцију па да за њега већ буде дужност да тај пројект санкционише. У закону је учињена једна велика пОгрешка у томе што се за законски пројект, који буде и по трећи пут изгласан у Савету, вели да „добија силу законску и Кнез га има потписати". Законски пројект дефинитивно усвојен од стране Савета не може добити законску силу, докле га год Кнез не потврди, промулгира и обнародује. Из цитиране одредбе изгледало би да пројект одмах после трећег гласања 1рео 1'аск> не само да постаје закон него још има и законску силу, а то је потпуно погрешно. Ни један закон не може постати док га Кнез пошто је изгласан у Савету не потврди. Тај факт што је Савет и по трећи пут изгласао један пројект не даје пројекту законску силу, већ ставља Кнезуједну дужност, које се овај не може ослободити, да пројект потврди, промулгира и обнародује, да дакле од пројекта створи закон, који ће после тих Кнежевих радњи задобити законску силу одмах или у року који је у закону одређен. У осталом ова законска одредба је нелогична и противна општим принципима Устава. Нелогична је у томе што није апсолутно ништа потребна потврда Кнежева ако је пројект ео 1рбО постао закон или би то значило да Кнез треба да потврђује и закон који већ има законску силу. Ова је одредба противна основним принципима Устава у толико, што би Савет могао да ствара закон и без Кнежеве санкције. Онда Кнез апсолутно никаквог права не би имао у вршењу законодавне власти: нема иницијативе, нема апсолутног вета да спречи доношење једног закона и није потребна његова потврда па да јенан изгласан пројект пестаје закон.