Branič

638

Б Р А Н И Ч

исто право као и својина која је ограничена једном службеношћу земље; није могуће да им својина којаје ограничена једном хипотеком изгледа да је исто право као и својина која је ограничена једним закупом. 62. — Грађански законик (члан 544) дефинише овако својину: ,то је ираво уживати и располагати једном ствари најапсолутнијим начином, под условом да се не чини с њом употреба коју забрањују закони или уредбе". Редактори законика не искључују од имена и дефиниције својине, својину која је ограничена или стешњена законима или погодбама, које закони гарантују. У овоме њихова формула остаје у хармонији са реалношћу, општим говором и општим значењем, и из овог разлога много је боља од формуле Лиђгуе! Каи-а. Али они изражавају врло рђаво и одвећ нејасно истину о којој имају свест. Члан 544. почиње говорећи да је својина једна апсолутна власт, што значи без сумње власт без граница. Он меће баш суперлатиз речи апсолутно, која у овом смислу, изражава једно својство неспособно за степене. По том он оспорава ово прво тврђење, говорећи да је ова власт без граница ипак ограничена законима и уредбама. Дефиниција законика опет излази управо на ову: својина је апсолутна ствар која није апсолутна. Она не даје за цело никакву јасну и прецизну идеју дефинисаног права. Она приличи исто тако добро или боље исто тако рђаво другим стварним правима као и својини. За илодоуживаоца, на пример, зар се не може рећи да и он такође може да чини са ствари оно што хоће под условом да не чини с њом употребу коју закони забрањују ? 63. — Потије је дао једну дефиницију својине: то је „право, каже он, чинити са Једном ствари оно што изгледа да је добро, под условом да се не вређају право другога ни закони". Ова је дефиниција за цело боља него претходне, али није без махне. Она садржи једну малу излишност у своме другом делу, јер повредити право другога, то је такође повредити и законе. Али је нарочито, и она такође, доста неограђена да приличи колико добро толико и рђаво свима стварним правима. Може се рећи истинито да плодоуживалац има право да чини са ствари оно шту му изгледа добро под условом да не вређа право другога и законе. То се може рећи о закупцу, то се може рећи о свакоме који има на ствари