Branič

ДЕфиНИЦИЈА II ПРАВНИ ПОЈАМ СВООИНЕ

641

кад би се казало да је универзални легат увек најкориснији од легата. Истина је само то, да је својина обично најпространије од стварних права, да она такође и нарочито увек тежи да буде најпространије од њих и да увек може то постати. 70. — Исто тако, скоро сви аутори изражавају ову идеју да је својина скуп или збир свију права која могу егзистовати на једној ствари. То је такође нетачно. Баш кад је својина потпуна т. ј. није ограничена ни позитивним законима ни погодбама сопственика, има на ствари у корист других људи два права, који коегзистују немииовно са својином: право спречити ствар да шкоди, право послужити се њом у случају нужде. Кад је она ограничена позитивним законима или погодбама, још је очевидније да својина који је тада извесно непотпуна али остаје цела 1 , није укупност права која могу егзистовати на ствари. 71. — Било би мање нетачно али такође нетачно рећи да је својина збир права које једно исто лице може имати на једној ствари. Ова ће формула случајно одговарати стварности у случају кад својина достиже своју потпуност, али је лажна у свима другим случајевима. Сопственик једног добра које .је оптерећено уживањем или службеношћу земље хипотеком нема на ствари сва права, које једно исто лице може имати на њој, па ипак он има својину, својину потпуно целу, јер по дефиницији својина је само право по коме се могу у принципу извлачити из ствари све њене услуге. Истина је само то да својина тежи увек да достигне тттит где је она у ствари укупност права које једно лице може имати на једној ствари, да је увек могуће да достигне с временом овај зиттит. VII 72. — Ауторн приписују праву својине три карактера: оно би било апсолутно, искључиво, вечито. Говорећи да је апсолутно, они хоће да кажу да је оно без граница, да је право извлачити из ствари све њене услуге без изузетка, да је оно на ствари један легитиман „деспо-

1 В. напред бр. 7. БРАНИЧ

41