Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

151

мишљаја -убије". У §§ 211 и 212. к. з. стоји на против: „ко хотично убије, ако је убиство извргнио с предумишљајем" и „ко хотично убије, ако је убиство извршио без предумишљаја". Оваквом редакцијом усавршио је законодавац своју мисао, да није стало до размишљања пре извршења, већ до размпшљања при извршењу. С размишљањем извршено убиство је према томе убиство с предумишљајем, и ако је одлука за убиство донета у афекту; а у афекту извршено убиство је према томе убиство без предумишљаја, и ако је одлука за убиство донета раније с размишљањем. Али се при том не сме мислити на просту истовременост размишљања и пзвршења, и афекта и извршења. Од одсудне је важностп пре свега, да ли извршење има свој основ у хотичности, о којој се размишљало или није размишљало. У току извршења дође и најхладннји убица у узбуђено стање, али ко.је нпје узрок, већ дејство извршења, и које отуда не може предузето убиство с предумишљајем спустити до простог убиства без предумушљаја. Међутим отишло би се сувише далеко, ако би се поставило правило, да афекат, који наступи за време извршења већ предузетог убиства с предумишљајем пе уништава појам убиства с предумишљајем. Ово се да шта више тврдити о таквим афектима, који су изазвати код учиниоца ужасом самога дела или борбом са жртвом. У осталом има се обзирати на то, да закон, кад каже просто „извршио", означава потпуно извршење. Наступи ли дакле за време предузећа, о коме се размислило, какав други афекат, без кога се убиство сигурно не би извршило, то се потпуно извршење не да више са сигурношћу свести на предумишљај, и тада је доказано убиство без предумишљаја. г) законодавци су увек водили рачуна само о разми- . шљању, управљеном на само извргиење, и само разликовали, да ли је размишљање било нре извршења или при извршењу. Важно је питање, да ли је учинилац пре дела илп при истом гледао на само извршење, или је свој поглед управио даље преко тога, на последице и циљеве извршења, а особито због тога, да би се не само квантитативно већ и квалитативно схватила разлика размишљања, које постоји код убиства без предумишљаја од размишљања, које карактерише убиство с предумишљајем. Само извршење као намеравано хоће више или мање и сам убилац бе ; иредумишљаја прплпком свога размишљања. Али нпшта није више подесно, да докаже разборитост размишљања, но претходно рачунање од стране учи-