Branič

150

В Е Р Н Е Р

о којој се мислило и размишљало, потребно да прође извесно време између одлуке и извршења. Овде се мора одвојити тачно питање о доказу од чгитања о појму. Ако се може допустити, да је извесно дуже време између одлуке и извршења обично знак смишљене воље, то тиме није још признато, да је оно обележје појма нсте. Теорија није ово последње сматрала за одлучено чак и кад употребљава израз „претходно размишљање". Могуће је с једне стране, да стање узбуђења, које искључује паметно размишљање, траје <)уже време. При том много зависи од особености догађаја, који производи узбуђење, и темперамента личности. Понеки је догађај по себи нодесан, да произведе јако узбуђење, да се не може опет брзо умирити; а понеки је темпераменат такав, да се тек под живим утисцима постепено повраћа у равнотежу. Могуће је с друге стране, да се одлучна воља удружи са извршењем на мах. Злочинац се могао свакојако носити дуго мишљу о злочинству, могао је прибављати средства за извршење с трудом и напором, могао је употребпти све своје оштроумље и лукавство, да би извршио злочин. Алн је он могао исти изврпшти и без свега тога, после кратког размишљања, хладно. Ко сретне каквог путника с кесом новца на иуту, и одмах се тада одлучи да га убије, може бити исто тако покваренп грешник, као какав други, који је још раније направио потпун план. Понеком су потребни само неколико тренутака размишљања, да изврши свој злочин са смишљеном пакошћу; други се напротив предају дугом глупом размишљању. Из тога излази, да је време сувише спољно мерило за мерење дубине и хладнокрвности хотичности: да се према томе протек извесног дужег времена не сме направнти обележјем појма „с предумишљајем". Пма свакојако радња, које претходе извршењу, из којих се са нриближном сигурношћу да пзвести паметно размишљање: вребање из заседе с оружјем, примање разбојничке награде, договор за извршење. Али законодавац није везао обележје предумишљаја ни за какву околност. која има да се докаже; и судија о питању факта има да слободно оцени, којимоколностиматребат сопсгек) да прида доказну вредност. в ) У §§ 175 и 176 - прускогк. з. стајало је: „ко хотично и с предумпшљајем убије ", и „ко хотично, ипак без преду-