Branič

К А 3 Н Е Н 0 П Р А В 0

159

Кећге \'оп Лег К1Е(1е8аћ1геЊип§ шк1 уот КЈп(1езшог(1, Ег1ап§еп, 1868. НоИгепЛогЦ 4 НашЉисћ III. (1875) с. 455. ШкМег, 81га1гесћШсће Рга§еи, II., Г1зег (1еп ТћаЉезсаиД с1ег К1п(1енаћ1:геЈ 1)ипд', 1.е1рх1§', 1876; такође оштмпапо у 0. 8.. 1877. Ногсћ, (1ан Уегћгесћеп (1ег АМгеЉип§ (Јпаиу. 0188.) Ма1п/., 1878. ШИчсћпег, у 6. 8. XXXII. (1880) с. 583. Псти, Беи^бсћев 81га1'гес1п. II., (1884) с. 64. Јадетапп, (1аз Уегћгесћеи (1ег Ађ1ге1ћип§, Мипсћеп, 1893. Вттпд, 0гиис1п88, II. (1896) § 115.

I. Појам. Побацивањем се назнва противиравно изазивање ранијег порођаја, у намери убиства. Овај се злочпн обухвата у убиство утробног плода у матери, и стављен је па исто место у погледу кажњивости. Разликује се од детоубиства битно особеношћу објекта, који је тамо човек у постанку, овде постао човек. II. Историјсш. Римљани нису сматрали побацивање као злочин против живота, већ као злочин против рагеМез. Ако је радња извршена по постигну.том споразуму оба родитеља, те није била кажњива. 1 Канонско право наиротив потисло је овлашћење живота ембрионовог са овлашћењем живота детета на исту линију; ово је право разликовало нопменце, да ли је ембрио имао живот или није, и у првом је случају кажњавало побацивање као ћописМшт. 2 У Каролини, чл. 133. налази се такође ова разлика. У новијим законицима она је ишчезла, јер се давно увидело, да ембрио не добија живот тек у току трудноће, већ да живи од момента зачећа. Историја постанка §§ 218—220 к. з., који су мало промењени пренети из пруског казн. законика, не допушта никакву сумњу о томе, да ови параграфи имају посла само са хотичним убиством плода тела. III. Саставни елементи дела. 1. Телесни плод мора битижив увремену извршења дела. Ако се по дужности разумно изврши побацивање, опда је такво вешто побацивање каквог очигледно мртвог телесног плода врло заслужно дело.

1 К 4. 1). с1е ех1гаог(1. сгпп. (47, 11) I,. 39. В. с1е роеше (48. 19).

- < 'ар. 20. X с1е ћоппскНо п Саивза 32. ци. 2. сап. 8.