Branič

Стр. 128.

„Б Р А Н И Ч"

Број 7. и 8.

интереса и да допуњује рад месних професионалних савета, који због мале територијалне надлежности нису у стањубринути се за све опште професионалне интересе и питања адвокатског реда у Француској. Адвокатски ред у Француској стоји врло високо. Томе положају свом има да захвали у првом реду установи бароа и његових професконалних Савета — сопзеЛз с1е ГОгЈге. Баро је стара установа, колико адвокатска, толико и судска, која постоји у сваком месту где судови заседаг.ају, а њега чине сви адвокати при тим судовимз редовно уписани на табли реда. Пословима управља и брине се о професионалном интересу редаи у опште у име реда са судом и Мин. Правде, Саве г реда са старешином на челу — ђа1:оп)ег. Савет реда има готово апсолутну власт над месном адвокатском професијом. Он прима адвокате у баро, он их и брише са табле, што значи одузима право на адвокатуру. Ово брисање није условљено само каквом кривичном радњом ког адвоката, већ и самом професионалном неделикатношћу и недостојношћу. Отуда велика строгост у професионалном раду и животу француских адвоката, али отуда и завидна висина њиховог положаја у друштву и држави. Ново основано удружење има много шири значај од бароа и простире се на цео адвокатски ред у земљи. Нова времена мењају обичаје и у Француској. Бесправно упражњавање професије и тамо наноси штете као и код нас. Нови законски пројекти прете и самом реду и његовим прерогативама, које су утврђене искуством од неколико векова. Потреба да се баро боље адаптира новим потребама живота и професије саме; недозвољена или дозвољена конкуренција других професија, која ремети поверење које су грађани имали према адвокатском реду; нгјзад потреба да се што боље култивише професионална етика, која је прва основица величини адвокатског реда у Француској — ето то су од прилике узнаци и разлози због којих се наметнула идеја удружења и створила ова нова широка организација француских адвоката. Један посредан интерес, професионални, постоји и за иностранство у овом удруживању француских адвоката. Француско адвокатско удружење је један ванредно добар и од велике вредности друг за свако национално адвокатско удружење. Од великог је професионалног интереса моћи директно кооперисати са француским коле-

гом, који је до сада био у сјајној изолованости својој неприступачан иностранству. Осим овога ту је и један међународни интерес, ставити у везу једно професионално удружење првог реда са удружењима осталих народа. Правници у целом свету ипак чине једну фамилију. Делање и утицај ове велике правничке породице треба и мора се осетити у међународном саобраћају и друштвеним општим односима. За овакво делање изгледа нам да је француском адвокатском удружењу намењен велики циљ и главна улога. Зато ми радосно и поздрављамо ово удружење а нарочито његову програмну задаћу о стварању сталних веза са адвокатским удружењима на страни. Француско је удружење имало до сада четири годишња конгреса на којима је поред огромног броја најугледнијих правника француских учествовало и представништво адвокатских удружења свих земаља западне цивилизације, изузев на жалост нашег. Из саопштења и реферата на тим конгресима види се колико је широку и корисну акцију удружење водило и какви су практични професионални задатци за ово кратко време од оснивања удружења извршени. И ми се морамо поклонити пред професионалном свешћу и трудом и радом наших француских другова. Ми ћемо напоменути само један успех француског удружења, који је од великог ингересовања и за нас, а који најбоље показује шта може учинити једно јако удружење које има велику професионалну свест. Француски адвокатски ред, а са њим и француско правосуђе и сама клијентела, патили су много од такозваних узурпатора адвокатске титуле, од чега се још више пати код нас. Захваљујући предлогу колеге Лиувила нар. посланика, француска народ. Скупштина изгласала је проширење прописа § 259 франц. казн. зак. на узурпирање бесправно ношење сваке професионалне титуле законом признате. Тај је предлог, потпомогнут у Сенату од његовог ппредседника поштованог батонијера адвокатског реда у Штрасбургу Екара, изгласан и постао законом. Тиме је бесправно узимање титуле адвоката постало кривично дело, кажњиво као преступ по § 259. ф. к. з. Ова се забрана нарочито односи на једну врсту бесправног вршења адвокатских послова од тако званих ауоса!з сопзеПб, којих је безброј у Француској, а који и ако исто свршени нравници, нису у опште били уписани ни у једном бароу, И они остајући ван реда и