Branič

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 137.

ПРЕДУЗЕЋЕ „ГРАЂЕВИНА" — бор. а. николић АДВОКДГ I Поводом дискусије о надлежности трговачког суда у парницама са предузећима грађевина („Бранич", бр. 4. стр. 67.) — мени се чини да би се могло дискутовати још и о значењу, које је у коментарима нашега трговачкога законодавства речи „грађевина" дато. Сви коментари односних законских прописа под речју „грађевина" разумеју зграде или — као што се изражава закон о подизању јавних грађевина — „све оно, што се гради или подиже било на земљи или у земљи, било на води или у води". Професор Радојичић, у својим „Основима Трговачког Права" (друго издање, стр. 21.) изриком вели: „Предузеће грађевина постоји, кад се когод стално и у виду занимања упушта у погодбе да другима за уговорену цену подиже грађевине било својим било њиховим материјалом". Не треба, међутим, заборавити, да је тај израз „грађевина" у правни саобраћај увео, крајем 1859. год., закон о устројству трговачког суда, проглашујући „свако предузеће грађевина" (§ 17. т. 7.) трговачким послом. Не може се с основом претпоставити да је законодавац у то време — 1859. год. имао разлога да само инжењере, архитекте и грађевинаре издваја од осталих „посленика", који су се по §-у 706. Грађанског Законика могли обвезивати да „што начине", и да само њима — инжењерима и т. д. и њиховим предузећима прида трговачки карактер. У то време и архитектура и грађевинарство били су у рукама обичних дунђера, о којима правна политика није имала потребе да води особеног рачуна. Пре се, дакле, може узети да је законодавац, који је доносио закон о устројству трговачког суда, у жељи да издвоји трговачке од грађанских правних послова, био инспирисан Грађанским Закоником, који је од 1844. г. већ био у примени. Ово у толико пре, што у 1859. год. није било Трговачког Законика, а у 26. глави Грађанског Законика говори се о уговорима, који постају на тај начин, што се неко обвеже: 1. — какву службу чинити (или послужити) ; И

2. — што начинити — у оба случаја за опредељену награду у новцу. Сасвим је логично узети да је законодавац из 1859. г., класификујући трговачке послове, овој другој групи најамних послова намерно дао трговачки карактер, под условом да се они отправљају у облику предузећа или, како би се то данас рекло, под условом да их предузима човек, који има протоколисану фирму. Он је сва предузећа ове друге групе из 26. главе Грађ. Зак. назвао заједничким именом „предузећа грађевина". Да се под овим термином у 1859. год. разумеју само цредузећа инжењера, архитекта и грађевинара, а не предузећа свих посленика, који се обвезују „што начинити" — мени изгледа потпуно нелогично. Казао сам већ да је законодавац, који је доносио закон о устројству трговачког суда, могао бити инспирисан само Грађанским Закоником. Према томе израз „грађевина" може имати само оно значење, које је та реч имала у Грађ. Законику. Овде она, као што је познато, означава, у опште, материјал, од кога се нешто гради: „посленик или добија грађевину од наручитеља за посао наручен, или он сам и грађевину даје" (§ 713.); „ако би грађевина случајно пре свршетка посла пропала, штета је онога, ко грађевину даје" (714.); „ако би наручитељ рђаву грађевину дао, па би за то посао зло испао, није посленик крив но наручитељ, и штета спада на њега" (§ 715.). — У жељи да пословима најмљене израде, уговоренога грађења, да један генерални назив, законодавац их је у закону о устројству трговачкога суда назвао „предузећима грађевина", што очевидно значи „предузећима израде", а не „предузећима зграда". Интересантно је да су, доцније, коментатори ове законске одредбе значење речи „грађевина", као што је у почетку речено, сузили, ограничавајући га искључиво на послове инжењера и т. д. Што је то, 1865. год. учинио закон о подизању јавних грађевина, није чудо, јер је тај закон ту материју имао и да обради. Чак и г. Жив. Перић, у својим предавањима из Грађанског Права, вели: „у §§ 713., 714. и 715. говори се о најму грађевинара, посао који спада у трговачко право".