Branič

Број 7. и 8.

.БРАНИЧ"

Стр. 155.

Суда на закону основана и за то је на основу § 274. крив. пост. за снажну прогласио. Неупуштајући се, за сада, у критичну оцену ове одлуке Опште Седнице, напомињемо да су поменути противразлози Апелационог Суда усвојени само са једним гласом већине. МВ. Г. Т. Живановић у напомени код § 157. вели: „Пошто је укинута смртна казна за убиство и за њ прописана иста казна као и у § 156. каз. зак., § 157. је излишан; а г. Ђ. Ценић у своме „Објашњењу каз. законика" код овог §-а наводи, да се други одељак предидућег §-а (156) не односи ниуколико и на § 157. каз. зак. Д-р Ј- Ј-

Изјављена жалба на пресуду избраног суда ненадлежном суду, коме је избрани суд послао акта, па иста акта била послата од иенадлежног надлежном суду, сматра се благовременом за надлежан суд, и поред тога што је овај суд примио акта по спору много доцније него што је био рок од 15 дана, у коме је року, по саопштењу пресуде избраног суда, незадовољна страна изјавила жалбу. По спору X. Р. противу Д. Ш. због разортачења, избрани суд је донео пресуду од 6. новембра 1924. год. па исту предао на потпис туженом Д. Ш. 26. новембра 1924. год. и истог дана сва акта по овом спору послао београдском трговачком суду. Тужени Д. Ш. преда жалбу на горњу пресуду пошти на повратни рецепис 11. децембра 1924. год. упућен је београдском трговачком суду, који је примио и акта по истом спору. Међутим, беогр. трг. суд, огласивши се ненадпежним за расматрање акта и пресуде по овом спору, не доносеки решење о ненадлежности, упути сва акта заједно са жалбом Д. Ш. 18. децембра 1925. год. прв. суду за град Београд, који суд прими сва акта тек 25. дец. 1925. год. На захтев тужиоца X. Р. да прв. суд за град Београд тужбу Д. Ш. огласи неблаговременом, исти суд је решењем својим од 16. јануара 1925. год. бр. 64442. огласио жалбу благовременом, но на жалбу X. Р. на ово решење, Касациони Суд је у свом III оделељу предње решење поништио, а из разлога:

„Погрешио је Првостепени Суд кад се по акту тужиоца бр. 64442. упустио у оцену, да ли је жалба туженога под бр. 42882 изјављена на пресуду изборног суда благовремена али не и о томе донео своје решење и ово доставио тужиоцу, јер за такав рад суд није имао ослонца у закону, већ је требао да оцени да ли је надлежан за расправу овог спора па ако нађе да је надлежан онда да оцени да ли је поменута жалба на време изјављена, и даље поступи по закону." Поступајући по предњим примедбама Касационог Суда као обавезним, прв. суд за град Београд донео је ново решење под бр. 15464. од 1. маја 1925. год. у коме је нашао .„Да је за расправу овог спора између X. Р. противу Д. Ш. а по жалби тужиоца X. Р. на пресуду изборног суда од 6. новембра 1924. год. због разортачења надлежан овај суд — § 445. грађ, суд. пост. И да је жалба бр. 42882 изјављена од Д. Ш. на пресуду изборног суда од 6. новембра 1924. год. у смислу § 445. грађ. суд. пост. благовремена, јер је њему предата пресуда 6. новембра 1924. год. а он је жалбу предао пошти на повратни рецепис 11. новембра 1924. год. дакле тачно петнајестог дана. То пак што је жалилац жалбу упутио трговачком суду а не првостепеном суду као једино надлежном, у овом случају а у питању да ли је жалба благовремена или не, без важности је са разлога, што је избрани суд истог дана 26-Х1. 1924. год. послао сва акта заједно са својом пресудом Београдском Трг. Суду у смислу § 442. грађ. суд. пост. сматрајући да је тај суд надлежан, и што су се та акта налазила у трг. суду у времену када је трговачки суд ту жалбу примио. Према овоме, а како се туговачки суд није огласио надлежним за расправу исте, пре него што је примио жалбу, већ је то учинио после пријема исте, то суд налази да је изјављена жалба благовремена." За тим је се суд упустио у расматрање спорних ствари и оцене навода у горњој жалби, па је исту одбио а пресуду избраног суда задржао у снази. На жалбу Д. Ш. против овог решења, Касациони Суд је, одлуком свога III оделења исто решење оснажио а жалбу одбацио. Тако је овај спор окончан.