Branič

Стр. 120.

„Б Р А Н И Ч"

Број 7. и 8.

онако и онолико окренути као у Француској. Посматрана с правничко-техничке стране, порота је у Немачкој изазвала опште незадовољство. И велика комисија, којој је је била поверена израда предлога за реформу кривичног поступка, расправљујући питање о начину учешћа народног елемента у кривичном правосуђу, изјаснила се 1905 једногласно да према практичним искуствима, која су добивена поротом, не треба је задржати већ на место пороте у пуном обиму њеног садашњег постојања завести учешће лаика, у облику присежника (5сћо1{еп^епсМе). И многобројни браниоци пороте признају да су присежнички судови бољи од пороте, али је бране на исти начин као и у Француској. Тако и професор Лисш, признајући слабе стране пороте, налази да би погрешно било узимати у обзир само правничко-техничке разлоге. Он вели: „порота онаква, какву је имамо у Немачкој, са свима њеним добрим и рђавим странама, није произвољан проналазак законодавчев, него је резултат историјско-политичког развоја једног целог столећа".... „Више је од пола столећа како порота постоји у Немачкој и она је ту ухватила корен наравно негде више, негде мање. Оваквих бранилаца пороте у Немачкој врло мало има. Али како народ већ дуже времена учествује у правосуђу, та ће традиција учинити да се он и даље при првој реформи задржи али изв^сно не у облику пороте. III. Принципијелно се противу учешћа народа у правосуђу не може ништа имати. То је чак његово право које проистиче из начела самоуправе, која је у исто време претиоставка и последица уставне државе. На остварењу државних задатака у уставној држави јавља се народ као сарадник у најважнијим државним пословима. Кад је народ позван да учествује у доношењу закона, не може му се одрећи ни право да учествује у примени тих закона, те је с тога, опет принципијелно, оправдано да добије своје место за судским столом. Сем тога, учешће људи из народа нарочито у кривичном правосуђу може бити корисно и у интересу свестраног оцењивања појединог кривичног случаја. од суђења кривичних ствари има чињеница за чије решење је лаик подобан онако исто као и правник. Поред тога, народни судија може да послужи као гарантија против шаблонског доношења пресуда. Судија правник се може корисно

да послужи животним искуством лаика и нарочито његовим познавањем личних и месних односа, обичаја и карактера народнсг. А нарочито ваља поменути да се учешћем лаика јача вера народа у правосуђе и што се чува од разних сумњичења. Противу свих ових разлога се принципијелно нема шта рећи. Сви они теоријски стоје, зли само теоријски, јер они никако не вреде за све народе и за сва времена. Докле они за енглески народ сасвим могу одговарати, дотле за који други народ ти исти разлози могу не гтостојати. При оцени ових разлога ми морамо пред очима имати само наш народ. За наш народ се не може рећи да поставља захтев за учешћем у кривичном правосуђу. Опасноби било по само правосуђе натерати га да то своје право врши, ако он не показује ни жељу ни вољу, ни способност. Ни један народ није натеран да учествује у законодавном послу. него је он то своје право скупо платио и крваво извојевао. Исти је случај и с нашим народом. Сем тога, није свеједно пустити народ у законодавно тело и у судницу за судски сто. У првом случају он може посао добро да обави, јер је за тај посао претходно спремљен у стручним комисијама, па у законодавним стручним одборима и то под контролом стручне и широке јавности, јер је он после свега тога одиста у могућности да донесе добар закон. У судници је сасвим други посао. Ту су у питању конкретни случајеви, у којима се ради о најбитнијим интересима појединаца и државе, и они се имају да реше на претресу који тече без прекида. Решење овде зависи једино од судија, од њихове спреме, савесности, свести о дужности, исправности, независности. културе и т, д. Правосуђе би било конпромитовано, ако би народ био пуштен за судски сто без ових особина. Наш народ не тражи своје место за судским столом. У Србији је то извесно. Карактеристично је, да он то не тражи, докле је сам створио државу и сам учествовао у њеном изграђивању више од једног столећа. Не само да је показивао вољу, него се борио за своје право учешћа у државној управи и у законодавном послу. У правосуђу желео је само добро правосуђе без свога учешћа. Народ у Србији има пуно поверење у правду коју му деле судије правници. Он чак нерадо прима и оволико улоге колико сад има у кривичном правосуђу. Неће другаче бити ни у