Branič

Број 7. и 8. „БРАНИЧ" Стр. 163.

је ове противразлоге Апелационог Суда, а одбацила горепоменуте примедбе свога II одељења. Како је ово решење Опште Седнице донето само са једним гласом већине то се не може са сигурношћу узети, да ће се слични случајеви и у будуће расправљати на овај исти начин, пошто, као што је било већ случајева у пречем праву куповине, стицајем прилика — осуством каквог судије или недоласком предмета пред општу седницу, истоветни случајеви расправљани на два супротна начина. Ј-

Судска и административна пракса. Интересантна интерпретација једне клаузуле у уговору о закупу мајдана. (раскид уговора) Општина Ж. тужбом својом од 17. октобра 1921. год. преставила је прв. суду за округ београдски, да је са пок. Ал. М. бив. из Б. закључила уговор о издавању општ. мајдана под закуп за време од 7. новембра 1913. год. па за 15. година, а по цену од 700 дин. годишње. Исти је уговор прописно потврђен и таксиран. По чл. 1. тога уговора „закупац ће закупну кирију општини у напред сваке године платити најдаље до 10. јануара сваке године". То закупац, пошто је платио целу кирију за 1914. год., није чинио, и ако је мораторио стање престало 1919. год. а обавеза за испуњење уговора настала за закупца по чл. 2. тач. д. зак. о изменама и допунама у зак. о обустави извршења и обезбеђења као и току рокова од 17. априла 1919. год. Како је на тај начин уговорач Ал. М. постао рђав платиша, пошто неће да плаћа уговорену кирију, то на основу § 703. грађ. зак. у вези са § 574. ист. зак. општина моли суд да пресуди: да предњи уговор о закупу мајдана не важи. Ово у толико пре, што опшгина овај приход од свога мајдана уноси у свој буџет као приход, кога не прима због неуредности туженог Ал. и тиме себе излаже буџ. дефициту и себи ствара финансијске тешкоће". У одговору на тужбу стараоци масе пок. Ал. М. из Б. изјавили су, да не пристају да се раскине уговор о закупу мајдана налазећи да је овај захтев општине Ж. неоснован, а из разлога:

„По § 703. грађ. зак. уговор о закупу може се раскинути, али то може бити под овим условима: 1. Да закупац не плаћа уредно кирију; 2. Да је на плаћање опоменут но ипак није хтео платити; 3. Да је сувише запао и да неда довољно сигурности да ће се кирија платити " Међутим у погледу кирије зак. добро за време рата није нико уживао. Закунац Ал. М. био је у рату као војни обвезник па пошто је се повратио, у мају 1919. умро је. Он је платио китију за целу 1914. год. и ако мајдан није могао експлоатисати чл. 15. т. 1. прав. зак. о ликвидацији мор. стања. После рата, тужилачка општина није дозволила закупцу да мајдан ужива. Закупац Ал. М. није опоменут да кирију плати, а тужилачка општина, преко својих преставника, изјавила је, да неће кирију да прими, што ће под заклетвом посведочити сведок С. С. Најзад, пошто маса располаже са имовином од преко 150.000 дин. а поред тога она има примити на име накнаде штете 275.000 дин. од државе, те на тај начин није задовољен ни услов из т. 3. § 703. грађ. зак. Међутим, постоји још један разлог више да се овај уговор не раскине. По чл. 3. истог уговора „ за неиспуњене обавезе у духу горњих двеју тачака уговорених, уговорним странама даје се право тражења испуњења уговора судским путем". „Према томе, овим је уговором категорички забрањено уговорачима да траже раскинуће уговора пре рока и тако се мора узети и примити, пошто по § 13. грађ. зак. њиме замењује закон". На рочиштима заступници парничних страна остали су при својим наводима из тужбе и одговора на тужбу с тим, да се, испитају сведоци у смислу захтева туженога. Пресудом својом од 28. децембра 1922. год. Бр. 41001. прв. суд за округ београдски нашао је: „Како су уговорачи у т. 3. уговора нарочито уговорили да неиспуњење обавеза по уговору уговорним странама да]е право тражења испуњења уговора судским пугем, то је и ово тражење тужилачке стране неумесно и прогивно закљученом уговору који за уговораче представља закон — § 13. грађ. зак. „Навод тужилачке стране да она има право на раскид уговора по чл. 2. зак. о