Branič

7

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 165.

услед ратних прилика није могао да ужива у овом случају свака година до најдаље 10. јануара за целу годину унапред, као што се је обавезала уговором § 547. грађ. зак. што се тач. 1. поменутог уговора утврђује — § 187. грађ. суд. пост. Навод тужене стране у свом одговору на тужбу као и на рочишту на белешципод бр. 41001: „да је кирију више пута нудио, али да исту тужилачка општина није хтела примити", неуместан је с тога, што је тужени по § 895. грађ. зак. био дужан, да кирију у том случају положи у судске руке. Даљи навод тужене стране: „да никад није опоменут од тужилачке стране да дужну закупнину плати", неуместан је с тога, што закупац у овом случају није ни био дужан да тужену страну опомиње, јер се рок плаћању према уговору јасно опредељава, за који случај важи правило „сПез јп{егре]а1: рго ћотте." — § 887. грађ. зак.; поред тога, тужилачка је страна тужену и самом тужбом опоменула на испуњење обавезе. Исто тако тужена страна није ничим доказала и своје наводе у одговору на тужбу на име „да масена имовина представља вредност од 150.000 дин. да на име ратне штете има да прими 275.000 дин. и да темељи порушених зграда на закупном добру представљају вредност од 6000—8000 динара. те је према томе довољно сигурности туженој општини за своја дуговања. „Кад све ово стоји, онда је тужилачка општина доказала (§ 178. грађ. суд. пост.) да је тужена страна неуредан платиша, па како су и сви потребни услови и по том основу за раскинуће уговора на основу § 703. грађ, зак. испуњени, то Б. А. Суд налази да има места тражењу тужилачке стране да се уговор који је овде у питању раскине." Исту је пресуду Касациони Суд у своме 11 оделењу оснажио одлуком својом од 21. августа 1924. год. бр. 6337. На тај је начин пресуда Б. А. Суда бр. 1983/24. којом је преиначена пресуда

прв. суда са округ београдски бр. 41001/24. постала извршна. Уговор о закупу мајдана између тужилачке општине и тужене масе пок. Ал. М. био је раскинут. Објављујемо овај случај што налазимо, да је Б. А. Суд своје становиште у овој пресуди, образложио на најпотпунији начин и свој разлог израдио до најмањих ситница, тако, да се његовом мишљењу не може учинити никакав основани приговор. Д-р Видан О. Благојевић адв.

Исплата новчаних обавеза у злату или страној валути. У закону о буџетским дванаестинама за месеца Август, Сег.тембар, Октобар и Новембар 1925 год., а у члану 54. најзад, регулисана је исплата новчаних обавеза у злату и страној валути. Тај законски пропис, који важи од 1. авг. ов. м. гласи: Члану 28 зак. о ликвидацији мораторног стања додаје се трећи одељак који гласи: „Новчане обавезе које потичу ма из кога основа и гласе на злаШо или страну валуту сем круна, марака, левова и турских лира и датирају од 12. јула 1914 год. до 1. Октобра 1918 године, исплатике се у динарима. Одговарајуки износ динара израчунаће се, претварајући злато и стране валуте у француске франке по курсу који су те валуте имале на Женевској Берзи на дан постанка обавезе, па затим претварајући француске франке у динаре по курсу Београдске Берзе на дан исплате." Износећи ово, ми с поносом напомињемо, да је законодавац, доношењем горњег законског прописа, усвојио у потпуности наше мишљење које смо изнели у бр. 4. на стр. 44. „Бранича", у вези Бр. 3 на стр. 46. боНсИог