Branič
2
Број 7. и 8.
„Б Р А Н И Ч"
Стр. 125.
члану 71. под 3. привремено губе бирачко право они, који су под стециштем; а по чл. 72. истог Устава за посланика у Народној Скупштини може бити изабран само онај који има бирачко право. Па и изабрани народни посланик губи свој мандат ако падне под стечај 1 ). јЗ) Исто тако губи стечајни дужник и бирачко право — активно и пасивно за општинске 2 ), среске 3 ) и обласне 4 ) скупштине одн. зборове. 4. Стечајни дужник губи почасна и друга права. а) Трговац, кад падне под стечај, губи право да буде изабран за судију у Трговачком суду (судија из реда трговаца); ако је раније изабран и утврђен за судију престаје му ово почасно звање услед отварања стечаја. Пресуде које буде он потписао после овог момента, а пре разрешења биле би неважеће. Овај губитак овог почасног судијског звања даје се закључити из следећег 5 ): трговац, над чијом је имовином стечај отворен, изгубио је право на трговање (§ 132. зак. о ст. п.) па како је он као такав изабран за судију трг. суда а ту квалификацију трговаца више нема, то неће моћи ни на том положају остати. Сем тога он је као члан заседања раван сталном судији у том колегијуму, па како сталан судија губи достојанство и власт судије, чим му се стечај отвори®) неће тај положај моћи задржати ни судија из трговачког реда. (3) Стечајни дужник трговац, који је под стечајем не може бити биран за члана трговачке коморе, а ако је раније био изабран престаје бити чланом. У трговачкој комори редовним чланом може постати онај, који ј'е по свом занимању трговац 7 ) а овоме, кад под стечај падне, одузето је право на то занимање. Са тога разлога он неће моћи
Ј ) в. Слободан Јовановић: Уставно право Краљевине С. X. С. стр. 188: „Услове, које Устав тражи од посланика, потребно је испуњавати не само у тренутку избора, него за све време, докле мандат траје." 2 3 и 4 ) в. Закон о општ. 1903. г. чл. 32. и 53. и зак. о обласној и среској самоуправи 1922. г. чл. 1. и чл. 101. 5 ) Српско позитивно право не садржи изричне одредбе о овоме. ®) в. Закон о чиновницима грађ. реда чл. 133. под 3. 7 ) в. Закон о радњама чл. 124. и Статут беогр. трг. коморе чл. 29. тач. 4.
бити биран за члана, а ако је већ у комори члан, он ће морати, чим му се стечај отвори, бити разрешен. у) Презадужено лице не може бити постављено за старатеља малолетника и овоме уподобљених лица ако се „под стециштем находи".*) Из овог излази, да и оно лице, које је раније постављено било за старатеља, губи ово своје звање чим под стечај падне. б) Стечајни дужник губи право, да буде наименован за стараоца у нечијем стечају а раније наименовани мора одмах бити разрешен. Ово је закључак из смисла одредбе, §-а 39. зак. о ст. пост. да се за стараоца у стечају не могу поставити лица подозривог владања, као и она која немају никаквог имања. 5. Стечајни дужник губи извесна процесуална права. Презадужени у стечају трпи и процесуално правно и то у толико, што му се одузима право на све оне судске радње, које би умањивале, штетиле његову имовину у стечају. Раније је наведено, да се презадуженоме одузима право управе и располагања његовим дОбрима, која улазе у стечајну масу, па је логичка последица тога: да се њему одузима и власт вођења спорова и давања изјава пред судом, која би ишла на шгету стечајне имовине. Из овога излази: да стечајни дужник није процесуално правно неспособан на против он је процесуално правно-способан (Раг1еј{аћј§кеЛ) он има шта више и способност за процесуалне радње (РгосезбШп^кеН) али са ограничењем у горњем смислу. Према томе он има пуну власт за вођење спорова, који се тичу његове личности а не његовог имања (на пр. брачни спорови); даље он има пуну власт и за вођење имовинских спорова, који би се тицали његове имовине изван оне у стечајној маси (на пр. у иностранству или по решењу поверилаца остављеног му имања) и најзад он има права и на судске радње, али оне, које одржавају, штите његова имовинска права притиснута стечајем. Ово питање процесуално-правног положаја презадуженога за време стечаја и у науци је спорно. Сви се слажу у томе, да дужникове процесуалне радње не смеју штетити имање обухваћено стечајем; а да с друге стране дужнику треба допустити извесне судске радње, које иду на корист