Branič

Страна 4.

„Б Р А Н И Ч"

Број 1.

на кога има да се исти примени (огаНо); а мана је, што народна скупштина као законодавно тело због проширеног делокруга своје делатности и дубоког учешћа у делокругу извршне силе државе нема више довољно времена за доношење закона тако, да је сада законодавно тело због нагомиланости разних функција постало донекле сметња за доношен.е закона. а) Учешће народно при доношењу закона. Законски се пројекти састављају у ресорном министарству преко малог броја чиновника или једне стручне комисије од дотичног министарства изабраних лица. Пројекти се држе у тајности, износе се пред народну скупштину, изгласају се; а народ се упознаје са њима тек онда, кад се имају исти над њим применити и кад се не могу више мењати. Неоспорно је, да је од средњевековног законодавног система остао најкориснији део, да стручни и спремни чиновници уз ирипомоћ стручно учених људи састављају законске пројекте и данас под модерним законодавним системом; алије тако исто неоспорно, да више очи више виде, и да предходно упознавање ширих кругова из народа, а нарочито оних, код којих ће се дотични закон применити, са законским пројектом даје могућност за веће савршенство закона и за обезбеђење њихове благотворне примене. Најпосле и само законодавно тело, ма да делује као суверен законодавне власти, ипак оно врши ову власт као представник народа, јер у ствари ово право припада народу. Народно представништво ову власт врши у име народа; с тога је потребно да народно представништво ову функцију врши у договору са народом. Истина,да народни представници нису труба, кроз коју народ изражава своју вољу, нити су они пуномоћници да изврше само налог народни, већ они имају по свом убеђењу и својој мудрости, да заступају народну вољу и да раде у корист државе и народа; али народни представници треба да воде стално рачун о народној вољи сазнањем исте било путем конференција, зборова и партиских састанака, било путем јавних н стручних гласила. Народно представништво доноси основни земаљски закон, законе јавног и приватног права и измене постојећих закона. Ма да се радом народних посланика у парламенту при стварању закона сматра да народ узима у томе учешћа преко својих

представника, ипак је потребно, да се народ још и непосредно пита макар и консултативно, а то се може врло лако постићи упознавањем народа са изнесеним законским пројектима. Надлежни министар пре спровођења сваког законског пројекта треба да исти у целости или у главним потезима објави преко дневних или стручних листова и да га достави постојећим корпорацијама оних грана и струка, којих се дотични закон највише тиче, а са напоменом да би му исте могле послати у означеном року своје примедбе. Дотично министарство може узети у оцену пристигле мримедбе и учинити у пројекту измене ако их усвоји; у противном послало би ове примедбе уз законске пројекте као материјал Народној Скупштини на преглед. Законодавни Одбор Народне Скупштине приликом претреса изнетог му законског пројекта имао би се прво уверити, да ли је овај пројекат објављен и разаслат стручним корпорацијама. Ако буду стигле одбору какве примедбе, да исте узме у оцену. На овај начин народ узима учешће при стварању закона преко својих представника и утиче при грађењу закона непосредно дозвољеним ^утем у законодавном телу. Тиме би се поправила ова погрешка у законодавству, због доношења закона без довољног учешћа народа. б) Споро доношење закона. Ресорна министарства према потребама државног и народног живота, у колико се тиче њихове струке, редовно спремају законске пројекте и спроводе их Народној Скупштини да их озакони. Сваке скупштинске сесије нагомилавају се на скупштинским столовима читава брда законских пројеката; али због политичких борби, због учешћа народног представништва у раду извршне власти и због проширеног делокруга рада народне скупштине законски пројекти не могу се узети одмах у претрес и по њима израђивати и доносити законе без прекида, већ народна скупштина као законодавно тело све остале функције обавља све више и више, а потребне законе доноси све мање и мање; те је тако према своме делокругу рада законодавно тело готово сметња за доношење закона. Колико се ово већ и у самој скупштини осећа, види се и по томе, што се закони, које би требало донети редовним путем, припоје кратким путем уз буџет, што не би смело бити. У народној скупштини према данашњем