Branič

Врој 9.

.БРАНИЧ'

Страна 177

таквој меници нису непосредни менични обвезници већ могу бити авалисти за издаваоца или жиранта. Из меничног текста види се, да је исту издала фирма Де Беј, која је ову меницу испод текста и потписала а по наредби исте фирме и Есконтне Банке. На тој меници испод фирме Де Беј која је издавалац менице и као таква менични обвезник налази се изјава Д. Ј, „примам, добар 5837.80". Према овоме Д. Ј. није на овој меници издавалац нити непосредни менични обвезник, пошто на сопсхвеноЈ меници главни менични обвезник може бити само издавалац. На сопственој меници нема акцептанта, и свака изјава или потпис поред или испод издаваоца, може бити само менично јемство — авал. Због тога на овој меници је менични дужник фирма Де Беј, која је ову сопствену меницу издала и као издавалац потписала, а потпис Д. Ј. може важити као јемство за издаваоца према § 118. трг. зак. Па како тужилац није поднео менични протест, из кога би се видело, да је поверилац ову сопствену меницу поднео издаваоцу о року на плаћање и да је о року изискао менични протест за доказ неисплате, како се ово тражи по §§ 136., 144. и 165. трг. зак. то је поверилац изгубио право регреса од меничнога јемца Д. Ј., како по § 131. тако и по §§ 136. 144. и 165. трг. зак.

Пошто потражилац није доказао обвезу Д. Ј. решењем од 21. јануара о. г. Бр. 2193. одбио је молиоца од тражења. Касациони Суд у II одељењу решењем од 27. априла 1927. год. Бр. 4020 поништио је ово решење са рчзлога: Погр^шно је резоновање суда што је, нашавши, да је меница, по којој је тражена забрана, по форми сопствена меница, па то извео из тога, што је на истој потписан Де Беј као издавалац и једини обвезан ремитенту, да је Д. Ј. авалиста за издаваоцу. Такво погрешно резоновање несумњиво је резултат изјашњења потписника на истој, које је н руководило суд, да овако протумачи значај обвезе Д. Ј. Међутим као што се из саме поднете менице види, менични је текст јасан и као такав потпуно отклања сваку сумњу у менична изјашњења и обвезе дужника које изгледају нејасне. Менични текст јасно опредељује, да је ова меница сопствена и да у свему одговара како условима § 825. швајц. трг. зак. тако и пропису § 162. срп. трг. зак. Тако. меница у самом тексту садржи означење да је меница; опредељен је износ меничне суме која се има платити 5837'80 шв. фр.; име онога по чијој се наредби меница има платити, или по швајц. тексту (§ 825.), којој

или на чији налог потписник обећава да ће платити, а на овој меници је тај налогодавац Де Беј; означено је време када се меница има платити а то је „концем новембра идућег", потпис издавања — овде Д. Ј.; место, дан, месец и годину издања менице — „27. августа 1919. г." — и најпосле вредност примљену „у роби"; а што је најглавније у самом меничном тексту стоји „ платићу за ову итд" из чега се најјасније види да је ова меница сопствена. Према томе из меничних изјашњења неможе се закључити друкчија обвеза и положај потписника на истој него онај који се самим законом њему одређује. Према томе а по § 161. срп. трг. зак., онај који је меницу потписао сам је њен издатељ и њоме се обвезао, да ће означену меничну суму исплатити или ономе по чијој је наредби издана или њеном ре.митанту. Према овоме, кад је меница издана по наредби Де Беја, а тад је иста фирма извршила пренос менице на данашњег притежаоца потражиоца забране ЖеневскуЕскотну Банку — онда фирма Де Беј као наредбодавац ни у ком случају не може се сматрати као издавалац, пошто се код ове сопствене менице где је казано „по наредби Де Беја", а не „по наредби мојој сопственој", име или фирма наредбодавца мора је разликоавти од имена издаваоца менице из чега излази, да је потпис Де Беја и Комп. као издаваоца испод текста менице излишан и нема никаквог значаја, пошто је у односу на саму наредбу у меничном тексту фунгирао као ремитент стављајући као такав менични бланко пренос на притежаоца менице, и по томе потпису има се и ценити његова менична обвеза и потпис који потпуно одговара наведеним законским прописима. Аналишући изјашњење и потпис меничног дужника Д. Ј. првост. суд је према до сад изнетом погрешио, кад је исто узео као авално јемсто за издаваоца менице Де Беја, кад се види, као што је напред наведено, да се та фирма на овој сопственој меници, ни у ком случају не може узети као издавалац — трасант, већ као ремитент, онда отпада свака могућност да је Д. Ј. авалиста за ту фирму, чији је потпис испод текста потпуно излишан и нема значаја. На против из изјашњења Д. Ј. пред његовим потписом „признајем, добар" итд. види се јасно, да је с обзиром на то, што је дао ово изјашњење и испод истог се на меници потписао, његова намера била, да се по овој меници обвеже као њен издавалац и да је на тај начин обећао, да ће о року платити меницу било на редбодавцу било доцнијем ремитенту, дакле његово се изјашњење има сматрати као из-