Branič

Број 1 — 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 35

ције пројекат закона је доста компликован. У том погледу треба истаћи случајеве побијања из II од. §. 29. Истина је да управитељ може масу уновчити у колико се она да уновчити, и распоред извршити, али коначну расправу једне масе још немамо. Она се може протезати још за неколико година, на штету поверилаца који једва ако су добили нешто из стец. масе. Пада јако у очи § 30. пројекта који побијање распростире и на 10 година пре отварања стечаја. Значи, да купац извесног добра није сигуран за правни посао ако му је намера дужникова била непозната. Обе алинеје § 30. пројекта сличне су и дају се различно тумачити. § 31. пројекта, говори специјално о побијању уговора купопродајног, размени и набавци, а који се правни послови могу уништити, ако је стец. дужник исте извршио у последњој години пре отварања стечаја као расипник, т. ј. намера му је била расипање; — тако исто ће стварати компликације и излишне парнице, јер је тешко утврдити у стечају: ко се има сматрати расипником и раскошним, већ једино се то да извести редовном парницом. За повериоце се појављује штета, било да је дужник имао намеру да их оштети, било да је као расипник своју имовину у бесцење продао ради свог угоднијег живота. Мишљења смо, да би у свима случајевима побијања требало рокове скратити и прецизније одредити у ком случају специјално се имају парнице повести у циљу избегавања разнлачења једне масе, т. ј. у циљу њеног потпуног окончања. Требало би побијања која се односе на мање суме сасвим искључити. 4.) Одредба у § 35. цројекта нејасна је и конкретним случајевима би се дала боље разјаснити. Пошто је овде у питању извршење једне меничне обавезе, а меница је строго формална исправа, то би требало да ова одредба изостане јер ће створити велике незгоде. Рок за побијање од годину дана и сувише је велики, јер ако се тужбе подигну после годину дана а спорови трају најмање две године, онда нема ни речи о брзој и коначној расправи једне масе. Целу главу о побијању као новитет за наше правосуђе треба прецизније разградити и завести што краћи поступак у њему. 5.) Налазим да прописи о оспореним тражбинама не одговарају брзом окончању једне масе, јер по § 122. пројекта (штампарска грешка у пројекту § 38.) повериоци, чије тражбине нису признате од свију или извесних поверилаца, морају водити спор са сваким засебно и ти споровч трају услед компликованог поступка више месеци и година, а природније би било да управитељ

масе као експонент свију поверилаца и заштитник масене имовине води те парнице у корист масе. У вези са тим се у § 124. пројекта закона вели, да оспорене тражбине, када постају исправне, пуноважне су и онда када управитељ масе није учествовао у парници. Он према горњем и не учествује у парницама, у којима се појединим повериоцима оспоравају извесне тражбине, а односе се ваљда на случај, када управитељ по својој званичној дужности према § 86. пројекта у опште не призна једну тражбину. 6.) Одредбе о праву гласања на рочишту за принудно равнање требало је прецизније разрадити, да се тачно зна до дана рочишта, ко има право гласања а ко не. § 155 пројекта не даје гаранције за то и може се десити да гласају повериоци који немају право за то, а да се ускрати то право повериоцима са правом гласа. Целисходније би било пустити на гласање све повериоце, чије су тражбиие до онога дана признате и пречишћене, сем тражбина заложних и излучних поверилаца и то само повериоцима III реда. Питање о пријемницима права је такође компликовано и не одговара општим појмовима о доказу, јер по пројекту пријемник права се пушта на гласање ако он своје право вероватним учини и да је савесно дошао до њега. Квота од 20% за принудно равнање мала је и даће прилике несавесним дужницима да искористе принудно равнање. Најмања би квота требала да буде 30%7.) Скраћени поступак по пројекту не обухвата мање стечајне масе које не вреде више од 100.000 дин., или да вреде и више од 100.000 дин., али једва се могу намирити заложни повериоци. Имовина се има проценити по процени на дан пописа а не по коштању стец. дужнику. Код тако скраћеног поступка када је допуштена суд. интервенција, требало би дати одрешеније руке стец. судији, не постављати поверилачки одбор, не узимати у обзир накнадне пријаве у масу и њу одмах коначно расправити. Скраћеним поступком приближујемо се идеалу свију поверилаца да се стец. маса што пре расправи, подела изврши и предузме кривич. поступак ради гоњења дужника. 8.) И ако изгледа на први поглед да стец. право и поступак треба да више води рачуна о имовини дужниковој, о брзом распореду, ипак не можемо занемарити и личност дужникову. За време тешких економских криза може се дозволити стец. дужнику, да не подпадне под тешку одговорност за сву учињену штету повериоцима, која је штета произашла као последица економске кризе. Таквог савесног дужника коме су књиге у реду, треба да узму у заштиту и управитељ