Branič

Страна 36

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

и повериоци, да не би одговарао кривично за штету. Па не само то, но оваквом савесном дужнику који је без своје кривице дошао у презадужено стање, треба дати пристојно издржавање за време трајања поступка, што у пројекту нема а постоји по садашњем србијанском поступку. Али у последње време, стечаји су тако учестали да их траже несавесни дужници, којима је прече да закидају туђе, но да сами остану без ичега. За такве дужнике треба унети што бржи поступак ради предаје истог крив. суду, који ће пресудом после истраге утврдити штету и његову кривичну одговорност. Овај пројекат се слабо занима личношћу дужниковом и даје нам слабе или никакве гаранције да ће се противу несавесног дужника предузети мере, које ће утврдити штету и његову кривичну одговорност. У пројекту смо опазили само превентивне мере у § 113. које се тичу тога, ако стечајни дужник не даје обавештења управитељу, не подноси биланс, неће да утврди имовину заклетвом, и т. д. Под предпоставком да он изврши све ове радње, не може се замислити да је пројектант хтео да несавесног дужника склања сваке одговорности. Требало је унети у пројекат, да се несавесни дужник, чим се покаже да повериоци III реда не могу се по одбитку трошкова измирити са 30%, да се такав стави у притвор решењем самог стец. суда, за веће стец. масе, а за мање, самог стец. судије. Ово би било као административна казна која нема везе са доцнијом његовом кривицом код редовног суђења. Тако исто ће се поступити и са дужницима који немају уредне књиге, предају суду лажан биланс и т. д. Пројектом треба показати пут којим треба ићи па да се акта предаду државном тужиоцу на даљи рад. До сада се доста лутало, барем код нас у Србији и власти се нису могле наћи које су и када надлежне за отпочињање истраге противу дужника. Да ли се мора чекати увекконачан распоред једне масе, или се то може тражити и за време трајања једне масе, када се појављују знаци који наговештавају штету повериоцима? Мислимо да § 188. при крају про-

јекта треба разрадити детаљно у погледу административне казне и у погледу предаје кривичне тужбе ради предузимања редовног поступка противу дужника: да се тужба може предати од стране управитеља или поверилачког одбора и у току расправе, са најнужнијим материјалом ради отпочињања истраге и предаје суду. Исто тако би требало унети одредбу да се сва акта стец. масе, ако то није раније извршено, предају државном тужиоцу ради судског утврђивања материјалне истине о узроцима презадужености и причињене штете. Државни тужилац би имао у најкраћем времену донети своју одлуку о прекиду сваког рада или га тужбом предати кривичном суду. Најзад при крају има да напоменемо да поступак има и својих добрих страна и модерних ствари, као управитељ стец. масе, у коме се стичу обе функције садашњег закона. Добра је и одлична страна у § 131. пројекта, да се добра која служе као залога могу продати без великих формалности а сам извршни суд може одмах деобу извршити. Запазили смо да су групе као исплатни редови одлично разрађени, само је требало у погледу. дужне порезе време пред стечајем смањити, јер је рок од три године и сувише велики, и дужна пореза може на тај начин прогутати и целу масу, тако да за повериоце III реда не остане ништа. Поступак за отварање и скидање стечаја добро је разрађен и одговара духу времена. У погледу деобе закона на стец. право и стец. пост. видимо потпуно разумевање формалног и материјалног дела закона. За критику једног оваког законског пројекта у начелу и појединостима треба много времена и простора у листу. Не желећи да злоупотребимо гостопримство листа, завршавамо ово своје излагање, са напоменом, као што смо се оградили у почетку, да то није критика великог обима, већ лични опажаји једног практичара, а радо би слушали и критике других правника и практичара, који су се дуго позабавили законом који сада измиче а који најбоље знају, шта истом као застарелом не достаје а шта као ново треба унети.

Од Совјета ка Земству Еволуција Совјета — Аполон Еропкин —

Када су бољшевици у Русији узели власт у своје руке, они су имали готов план са одређеним системом државне управе; то су т. зв, концентрациони Совјети. За то су они,

уништивши и саломивши цео стари систем управљања, са толико лакоће прешли на нови, пошто је он код њих био из раније припремљен.