Branič

Страна 40

,Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

Градска полиција или жандарми. Поред земске и градске полиције, која би вршила дужности месног карактера, мора бити уведена и државна полиција, која би одржавала општи државни ред. Оваква полиција постоји у свима државама. Нарочито је пак јака у Совјетској Русији. Но када све ове „ком" м. е. бољшевичке установе, буду уништене, моћи ће се знатно скратити расходи за издржавање државне полиције, јер је задаћа ове полиције чувати обични државни чоредак капиталистичког режима, који постоји у целом свету; онда, кад у Совјетској Русији сви Г. П. У. не само морају чувати већ и уводити, поредак нормални, који не признаје личну својину и који се служи и пљачкама, као законским мерама. Г. П. У. позвато је било борити се са народом, са целим светом у корист пљачкаша; жандарми мораће бранити народ баш од тих пљачкаша и чувати поредак, који постоји широм целог света. Разумљиво је, да бројна количина нормалне полиције биће много мања од анормалног Г. П. У., ставшег против народа, против целог света. II Ову шему прелаза од Совјета ка Земству лако је извести и у пракси: бољшевици и до сада се служе старим пореским системом, из царског периода, са веома незнатним изменама. Доста је рећи, да су они у последње време увели и монополску продају ракије. Ништа ново, специално комунистичко, они у овој области нису могли пронаћи. Међу непосредним порезима ми налазимо једино порез на сеоска газдинства, пређе — поземељни, који је њима дао 1926./27. године 350 милиона рубаља; даље — индустриски: — патентни — 75 милиона рубаља и на доходак равњајући 275 милиона рубаља; даље — порез на приходе: лични — 115 милиона рубаља; на предузећа — 80 милиона рубаља, и на крају рентни, наследни и порез на прекомерне приходе, који износи ништавни број близу 9 милиона рубаља. Сви ови непосредни порези донели су више од 900 милиона рубаља. По буџету, 1913. године, месни порези земства и градова дали су близу 500 мил. рубаља (без муниципалних предузећа). Према томе, ако се држава послужи само са половином прихода од непосредних пореза, који се узимају данас од народа, у корист земства и градова, то ће наједаред оживети месна газдинства и јасно ће се одредити групе пореских глава, које ће имати и право гласа при земским и градским изборима. Ове финансиске мере у толико боље могу успети, што приходи од посредних пореза, кад нестане комунизма, мораће се знатно повећати, као пример навешћемо царинске приходе, који сад готово и не постоје. По буџету 1913. године приходи од посредних пореза, рачунајући овамо и монополске приходе, од продаје алкохолних пића, износили су 1850 мил. рубаља; а по буџету 1926./27. године они су изнели само 1200 милиона рубаља, т. ј. за 650 мил. рубаља мање. Исто то и са жељезницама: 1913. године чистог прихода од њих било је близу 175 мил. рубаља; а 1926./27. године оне су донеле дефицит од близу 100 мил. рубаља. Државна индустрија и трговина 1926./27. године тражила је од државе дотацију од 630 мил. рубаља, а прихода држави дала је свега 230 мил. рубаља. Све ове специфичне пукотине комунистичког газдинства губе место у државном буџету при прелазу ка нормалном животу народа. Одпочеће се примање прихода са царинарница при увозу из иностранства; жељезнице правилно ће функционисати и даваће каси приход; уз то ће и сви нерационални расходи државне индустрије и трговине испасти из државног буџета. Зато овај буџет имаће могућности да половину прихода од непосредних пореза уступи земствима и градовима, тим пре што ће ово уступање имати везу са веома важним и озбиљним реформама државне управе, са помоћу земства и градова. Недалека будућност показаће у коме ће правцу ићи развиће земских и градских капитала и које ће реформе бити потребне у овом делокругу. За сада је говор само о првим моментима прелаза од Совјета ка Земству и о првоначелном конструисању месних органа управе, који се у исто време јављају и као државни органи. Дакле, сасвим је јасно нацртана шема Земске Управе: они који плате непосредни порез јесу гласачи у Земству. Но да би се могли спровести земски избори и организовати земске самоуправе потребно је времена. За ову прелазну периоду било би корисно послужити се већ постојећим на местима Совјетима. Само првоначелно укинувши у њима сваки комунистички карактер једним нарочитим декретом, обавезним за свакога. Совјетска власт ишла је од центра ка периферији: уз то је ипак у земљи извесно време царовало безвлашће и анархије. Земски систем иде одоздо навише, од периферије ка центру, и тражиће већи период реформи. За то је и бол^е поспужити се постојећим Совјетима, него допустити анархију.