Branič

Страна 42

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

разне одлуке. Ово питање расправљено је у Општој Седници на дан 12. марта 1927. год. бр. 8413. на следећи начин: „Ратне го дине повлашћене првим ставом чл. 282. финансиског закона за 1922./23. год. не урачунавају се редовним професорима Универзитета за стицање права на већу групу". {Полиција за 1927. год. стр. 216. и сл.). 13. Одлука Опште Седнице бр. 7413. од 12. марта 1927. год. гласи: „Породици државних чиновника и службеника саобраћајних установа, који су умрли пре 1. марта 1924. године, а дотле нису били разврстани, ни преведени на нови закон о државном саобраћајном особљу за пензијски основ има се узети лична пензија покојникова, коју би имао, да је преведен на нови закон о државном саобраћајном особљу". И ова је одлука дошла после две супротне одлуке оделења. ( Полиција за 1927. год. стр. 255. и сл.). 14. „За све монополске кривице једино је надлежан Монополски Суд, који је на основу закона о мбнополу дувана организован при Управи Државних Монопола". — Одлука Опште Седнице бр. 9413. од 12. марта 1927. год. Ова је одлука начелне природе а донесена је да расправи питање надлежности суда по монополским кривицама, које је питање било предмет разних оделењских оцена. ( Полиција за 1924. год, стр. 360 и сл.). 15. По питању основице за одређивање пензије породицама оних лекара који су за време епидемије вршећи своју дужност изгубили живот, поводом два супротна решења Државног Савета, Општа Седница је на дан 19. маја 1927. год. под Бр. 18238. донела одлуку да се за основицу при одређивању ове иензије има „узети највиша основна и положајна плата, коју би лекар достигао, кад би навршио пуне године службе". ( Полиција за 1927. г. стр. 555. и сл). 16. Кад је ступио на снагу закон о обласној и среској самоуправи, Обласне скупштине пожуриле су да донесу пословнике о своме раду и уредбе. У томе раду, оне су се често сукобљавале са Великим Жупанима, који су користећи се законским овлашћењем задржавали од проглашења пословника и уредбе. На основу чл. 66. закона о обласној и среској самоуправи позвана је Општа Седница да реши да ли пословник врбаске области од 8. априла 1927. год. има важности, па је одлуком својом од 28. и 30. маја 1927. год. бр. 19263. одлучила да овај пословник „нема основа у закону". Користећи се истим правом Велики жупан загребачке области задржао је од проглашења уредбе обласне скупштине у Загребу о обласним лекарима, о лекарском прегледу

војника по повратку из војске, о обавезном лечењу туберкулозе, венеричних болести, трахоме и маларије, о обавезном прегледу здравља пре женидбе и о насилном побачају, пошто исте нису основане на закону. Општа Седница Државног Савета у седници својој од 28. и 30. маја бр. 19263. огласила је становиште Великог жупана исправним и на закону основаним. (Полиција за 1927. г. стр. 645. и сл. и 753. и сл.). 17. По питању стицања права судија на вишу групу аутоматски једно саветско оделење признало је ово право док је друго хтело донети противно решење. Да би се ово спречило, изнет је овај спор пред Општу Седницу у смислу чл. 14. Уредбе која је донела на дан 21. и 22. октобра 1927. год. следећу одлуку: „Судије првостепених судова, који испуне услове по чл. 1. Уредбе о разврставању и распоређивању чиновника и осталих службеника грађанског реда Министарства Правде — задобијају аутоматски и дотичну групу; њима за ово не смета чл. 106. закона о чиновницима грађанског реда". (Полиција за 1927. год. стр. 941. и сл.). 18. По питању: да ли се према службенику, против кога по чл. 180. закона о чиновницима не постоји тужба непосредног старешине, може предузети дисциплинско поступање, Државни Савет је у својој Општој Седници на дан 21. и 22. октобра 1927. год. донео следећу одлуку: „Дисциплински Судови (Управни Судови и Државни Савет) у надлежностима обележеним у чиновничком закону имају право и дужност по дисциплинским кривицама, које су им у смислу и на начин чл. 180. закона о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда достављене, ставити под суд и судити и оне саучеснике (било и главне кривце) по истој кривици, који од стране Министра односно непосредног старешине нису оптужени". Ова је одлука донесена по једном случају, по коме је Министар Саобраћаја, на изричан захтев Државног Савета, одговорио: да дотична лица не тужи, пошто налази да до њих нема дисциплинске одговорности. Кад је Државни Савет требао у једном своме оделењу да пресуди, да се не може отворити дисциплински поступак против пом. чиновника, један од чланова је истакао, да би такво решење — пресуда били у супротности са решењем трећег оделења бр. 3971/26, па је цео предмет упућен пред Општу Седницу (податак од г. Доганџића — Полиција за 1927. год. стр. 1044. и сл.). На ову одлуку Опште Седнице, Државни Савет је се позвао приликом стављања под суд пом. чиновника у решењу бр. 5097/28