Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч

Страна 43

одређујући и претрес. У разлогу је речеио следеће: „Државни Савет је најпре нашао да је надлежан за извиђање евентуалне кривице и противу чиновника напред наведених које Министар не тужи, с обзиром на чл. 180. и 181. закона о чиновницима и одлуку Опште Седнице Државног Савета о овом правном питању од 21. и 22. октобра 1927. г. бр. 36226., по којим прописима непосредни старешина по извршеном кратком претходном извиђању само доставља акта дисциплинском суду а суд цени да ли у радњи дотичних чиновника има дела". Начин на који се позива Државни Савет на ову одлуку у решењу о стављању под суд, несумњиво нас упућује да верујемо да он сматра горњу одлуку начелном. Међутим, ова одлука је незаконита а из разлога: а) Прописи из чиновничког закона који се налазе у глави X чл. 159. и сл. и односе се на дисциплинске кривице, јесу кривичне природе и као такви имају се најстрактније тумачити. Овде не може бити аналогије. б) По чл. 180. закона о чиновницима „непосредни старешина кад дозна за дисцаплински преступ службеника, извршиће претходно кратко извиђање и предаће службеним путем акта надлежном дисциплинском суду " Према овом зак. пропису остављено је непосредном старешини да „ дозна " за дисциплински преступ службеника, јер је он у осталом и најпозванији да цени, да ли је и кад учинио нижи чиновник какав дисциплински преступ. Он чак има да изврши претходно извиђање, дакле он је претходла, првостепена иследна власт. Тек после овог поступка, окривљено се лице оптужује дисциплинском суду који „одлучује да ли ће се окривљенл ставити под дисциплинско поступање или не. Пре те одлуке може наредити претходно ислеђење" (чл. 181. закона о чиновницима). Даље у истом законском пропису се предвиђа шта настаје после: или се окривљени ставља под дисциплинско поступање, или се наређује дисциплинско ислеђење, или се најзад прекида истрага. Али, ни из чл. 180. и 181. овог закона, ни иначе, не може се извести закључак, да се може Државни Савет успоставити у улогу првостепеног тужиоца — надлежног непосредног старешине и за њега и у његово име тужити односно отварати кривичну истрагу и против лица, које он#џ/'етужио. Ту власт законодавац није пренео на Државни Савет, јер би тим противречно себи. Државни Савет, као дисциплински суд, не познаје институцију државног тужиоштва, нити је може позиавати, из разлога, што су дисциплински преступи специјалне врсте и штојезаконом

право првостепене оптужбе пренето на непосредног старешину. Он је једино законом овлашћено лице, да цени, да ли сматра или да ли је дознао за дисциплински преступ службеника који треба да иследи и за који треба да поднесе тужбу надлежном дисциплинском суду. Противним тумачењем, две потпуно одвојене функције — тужилачка и судска — налазе се у једном државном телу, у Државном Савету. Цело пак модерно кривично законодавство је основано на принципима који овај случај потпуно искључује. I!е може једно исто тело и тужити и судити. Г. Гојко Доганџић, коментаришући ову одлуку Опште Седнице изгледа да је противног мишљења, али ми са њиме, у интерпретацији истих законских прописа, нисмо сложни. 19. „У државну службу не може се примити лице сходно тач. 5. чл. 4. закона о чиновницима грађанског реда, које је у смислу чл. 52. закона о устројству војске привремено ослобођено од војне обавезе док не заврши школовање". Одлука Опште Седнице од 21. и 22. октобра 1927. донесена после три супротне одлуке оделења. (Полиција за 1927. год. стр. 1046. и сл.). У Полицији за 1928. год. г. Доганџић је саопштио шеснаест одлука Опште Седнице, са својим коментарима, без којих се многе одлуке не би могле објаснити. 20. „За питање месне надлежности Управних Судова меродаван је чл. 6. Закона о Државном Савету и Управним Судовима у вези чл. 2. закона о изменама и допунама о устројству судова". Одлука од 8. марта 1926. год. Бр. 12564. Питање је постављено да би се расправила територијална надлежност Скопског Управног Суда, чија се надлежност простире и на територије нишког првостепеног суда, пошто је територијална надлежност Скопског Управног Суда истоветна са територијалном надлежности Скопског Апелационог Суда. ( Полиција за 1928. стр. 39. и сл.). 21. Скопски Управни Суд молио је Министра Правде да се сукоб о надлежности између Управних Судова у Скопљу и Дубровнику по питању одређивања броја посланика за неке вароши и срезове зетске области, реши у Опшгој Седници Државног Савета, која је на дан 31. децембра 1927. год. под бр. 281. донела следећу одлуку: „За све послове по закону о обласним и среским самоуправама надлежан је за територију једне области онај Управни Суд, чије је седиште на територији те области, пошто је територија области недељива јединица, па је и надлежност Управних Судова