Branič
7
Број I—9
„Б Р Л Н И Ч"
Страна 49
јући се на руку оданих пријатеља, могао се видети како се вуче, лута као сен своје сени, у великој судској дворани. Једнога дана, нешто мало раније пре последње кризе, хтео је да покуша да још пледира пред кривичним оделењем Апелационог суда: Лашо је горе — дошао је да каже адвокат Деманж Алберу Батају — хтели су да спрече да не дође, али је он још хтео да пледира. Бојазност је да не падне на говорницу; молим вас, зар га неби могли одвести? Ми одосмо до врата судског заседања; али се не усудисмо да уђемо. Са надчовечанском храброшћу, бранилац је нашао начина да каже коју реч, и у одговору, који нам је стварао бол, државни тужилац одавао је част говорнишгву великог адвоката; која нас је ожалостила као какво посмртно слово. Питали смо се са самртничком муком да ли је Лашо то чуо и да ли је разумео да је то значило опроштај, поздрав поштовања самртнику од бића која остаје да живи. То је био крај, и он се је међутим још борио: парализа мало по мало чинила је своје, али интелегенција остала је недирнута. Најзад, деветог децембра 1882., он се благо гасио опкољен својима, пошто је примио највишу верску утеху. Кад је осетио да је изгубљен, наредио је да га пренесу у његов радни кабинет у улицу Бонапарта где је то-
лика беда дошла да се утеши, где су му толике болне исповести учињене.... Умро је са очима управљеним на слику која је представљала једну младу жену, озбиљне и меланхоличне лепоте, са коврчавом косом, крупним црним очима: то је била слика оне којој је посветио култ тако пасиониран, то је био портрет Госпође Лафарж... Ма да, према његовој изричној жељи, никакав позив није био учињен за сахрану и сахрана обављена тринајестог децембра, у исто време кад и сахрана Луја Блана, више од четири хиљаде личности хтеле су да испрате до гробља онога који је био велики адвокат и, што је још боље, честит човек. На гробу, према изричној жељи пре него што ће умрети, ниједан говор није одржат: зар није природно да сви велики говорници, велики беседници као Алу, као Лашо и толики други, заморени целог живота празном виком и шупљом звучности досадних беседа, теже, ушавши у смрт, за одмором и миром. Лашо, као сви велики духови, имао је непријатеље и клеветнике, имао је нарочито завидљиве и љубоморне... Три ствари ни најжешћи противници нису могли да му оспоре: његов дар, његову доброту и љубав за позив. То је довољно: саме ове врлине осигураће му неизгладиво место у људском сећању.
Извештај Управног Одбора Удружења Јавних Правозаступника за Србију и Црну Гору поднет на годишњој скупштини одржаној у Београду 10. фебруара 1929. год., у просторијама Првостепеног Суда за округ Београдски.
Управни Одбор има част поднети извештај Скупштини о своме раду на пословима Удружења од 15. марта 1928. год., као дана свога конституисања, па до данас. На пленарној седници чланова Управног и Надзорног Одбора, изабраних на годишњој Скупштини 11. марта 1928. год., извршено је конституисање и Управни Одбор изабрао је из своје средине за председника г. Обрада Б. Благојеваћа, за првог потпредседника Лзубомира В. Стефановића, за дугог потпредседника Др. Драгутина П. Јанковића, за благајника Милутина С. Поповића, за секретаре Милана Ж. Живадиновића и Др. Арсена Чубинског, адвокате из Београда. Управни и Надзорни Одбор у овоме периоду одржали су 24 заједничке седнице. Као и ранијим управама, тако је и овој један од главних циљева био рад на доно-
шењу закона о адвокатима. И присутни ће појмити, са каквим је задовољством и одушевљењем ова Управа дочекала дан када је закон о адвокатима редовним путем изгласан, а потом санкционисан и обнародован. У постигнутом циљу Управа је осетила најбољу награду за свој беспрекидан напор и труд, око доношења овога закона. Јер чланови Управе, који су већим делом у њој већ неколико година, нису рад око доношења овога закона схватили само као своју дужност по тач. 1. чл. 1. својих правила, већ су у својој жељи, да се по сваку цену дође до модерног и јединственог закона о адвокатима за целу земљу, уложили све напоре своје, већи део свога драгоценог времена и обухваћени јачином ове жеље, они су у последње време ишли циљу опседнути једним непознатим нагоном, који се