Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 85

о чиновнидима грађанског реда, кад постану државни службеници." Но и иоред напред поменуте одлуке Опште Седнице постало је у Државном Савету спорно питање: да ли се године парохијске службе свештеницима при прелазу у државну службу имају рачунати само за степен основне плате или и за групу. Државни Савет у својим одељењима није подједнако поступио при расправи овог питања, јер док су једна одељења при примени предње одлуке Опште Седнице Државног Савета признавала свештеницима године парохијскеслужбе при прелазу у државну службу и за групу и за степен (одлука VI Одељења од 25. маја 1927. год. бр. 10734), дотле су друга признавала само за степен основне плате одлука II Оделења од 7. децембра 1826. год. бр. 5695). У смислу чл. 4. закона о Државном Савету и Управним Судовима и ово је питање изнето пред Општу Седницу Државног Савета. И Општа Седница Државног Савета одржата на дан 15. новембра 1928. год. под бр. 38486. донела је одлуку, која гласи: „ Време проведено у парохијској служби при прелазу у држаену службу, ако је исти извршен пре 1. септембра 1923. год. не ра■ чуна се -за групу у струкама, где постоје за напредовање по групама и други услови поред година државне службе, ако ови услови при прелазу нису испуњени." Из предње одлуке Опште Седнице види се, да је само приликом разврставања извршеног на основу чл. 225. закона о чиновницима грађанског реда имало места признавању ових година парохијске службе у државну службу сходно чл. 235. у вези чл. 137. закона о чиновницима грађанског реда под условима напред изложеним, а не и при прелазу у државну службу, ако је исти извршен после 1. септембра 1923. год., јер у том случају не би имало места примени прелазних наређења, међу које долази и пропис чл. 235. пом. закона, на основу којег је и признато свештеницима право, да им се године свештеничке службе при прелазу у државну службу урачунају у године државне службе под условима изнетим у наведеној одлуци Опште Седнице. II. По питању о наплати 1% за Набављачку Задругу Државних Службеника при исплатама после 1. јануара 1926. године за извршене радове Држави, Државни Савег није подједнако примењивао чл. 70. тач. 3. Уредбе о Набављачким Задругама.

Тако, по тужби предузећа „Д" против решења Министра Грађевина од 5. маја 1926. године бр. 10877, II Одељење Државног Савета пресудом бр. 20005/27. год. поништило је решење Министра Грађевина са разлога, што налази, да Министар није имао законског разлога за наплату спорног процента од предузећа у корист Набављачке Задруге Државних Службеника, пошто је чл. 70. тач. 3. Уредбе о Набављачким Задругама престао да важи од 1. јануара 1926. године, те према томе за оне исплате, које падају после 1. јануара 1926. године, није ни могао бити примењен чл. 70. тач. 3. поменуте уредбе. Напротив четврто Одељење Државног Савета по тужби „К" против решења Министра Финансија од 2. децембра 1926. године бр. 163.634. решењем од 17. октобра 1928. године стало је на гледиште, да је за обуставу 1% за Савез Набављачких Задруга Државних Службеника од важности, кад је створен моменат по коме се обустава шма вршити, а не моменат, када се исплата за извршене радове врши. Ови су случајеви изнети пред Општу Седницу у смислу чл. 14. Уредбе о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима. И Општа Седница, одржата 15. новембра 1928. године под бр. 38486 донела је одлуку, која гласи: „Право наплате /°/ 0 у корист Набављачких Задруга Државних Службеника за испоруке Држави престаје сходно тачци 3. чл. 70. Уредбе о Набављачким Задругама 1. јануара 1926. године без обзира на то, кад је уговор о испоруци закључен и испорука из■ вршена, ако се исплата испорука врши после 1. јануара 1926. године." III. По питању о праву на личне и породичне додатке на скупоћу, ако приход од имања износи више од 1.000 односно 3.000 динара донета је на Општој Седници Државног Савета, одржатој на дан 15. новембра 1928. године под бр. 38486 одлука, која гласи: „По чл. 26. закона о додацима на скупоћу односно члану 16 решења Министарског Савета Д. Р. Бр. 107.201 од 8. октобра 1924. године пензионер нема право на личне и породичне додатке на скупоћу, ако је приход од његовог имања више од 1 000 односно 3 000 динара. Под приходом од имања узима се приход и активан и пасиван. Али под приходом из чл 26. закона о додацима на скупоћу односно чл. 16. решења Министарског Савета Д.РБр. 107201\24. год. рачуна се само активан приход, који је на слободној употреби пензионера."