Branič

Број 1—6

.БРАНИЧ'

Страна 31

употребљавати батине непосредно после учињене погрешке. Телесно кажњавање нетреба претварати у рефлексне покрете љутине и нетрпељивости; увек треба да протече неко време и за васпитаника и заваспит а ч а. Основни је захтев педагошки д а се ниједна казна уопште несме у афекту изрицати, јер казна изречена изван афекта бива одмеренија, утицајнија, пошто васпитаник за протекло време пролази кроз морално чистил и ш т е, те при изрицању казне осећа се морално пречишћен, прекаљен, па макако да је морално дефектан. 7 Главна срества морализације. питомаца. Главна срества морализације посрнуле деце и малолетника јесу ова: а.) р е л игиозно васпитање; б.) морално образовање у основним појмовима и грађанским дужностима према себи, породици, друштву, отаџбини, држави и друштвеној свеопштој заједници; в.) и н т е ктуално образовање које се добија изучавањем наука у оној мери која је потребна грађанину средине у којој васпитаник има да живи и да ради по изласку из завода (поред утицања наставом заводи морају имати лепо снабдевене ч итаонице с пробраним књигама које ће стајати на расположењу васпитачима и пито|мцима); г.) техничко (професонално) образовање (сваки пито-

мац просечне интелигенције мора добити стручно занатско или пољопривредно образовање, од којег ће као слободан грађанин живети, а даровитији могу добити и више школско образовање); д,) естетско в а сп и т а њ е које ће васпитаници добијати неговањем вештина и уметности (сваки овакав дом мора да негује вокалну и инструменталну музику, сваки дом мора да има оркестар и певачки хор); ђ.) ф и з и чко васпитање — развијањем и снажењем тела, чувањем и подизањем здравља; е.) ходегитичко - дисциплинско васпитање, које се изводи непосредним дружењем и вођењем питомаца, слободном разменом мисли и убеђивањем од стране управника, васпитача и цензора; такође и државни мајстори, који треба да буду нарочито пробрани, потпомажу ходегетичко васпитање. Ако се сва ова срества за израђивање моралне личности употребе правилно и у пуној мери, онда ће од заостале, непослушне и преступима склоне омладине добити карактерне личности и способни грађани. који ће бити од користи и себи и друштву. ЛИТЕРАТУРА: Вћет Ж., РаЛа^о^к 1п зузЈ. Ваг5(е11ип§ 11 В.., АиИ. 11. 1911. Сисће Р., ТгаИе (1е ЗсЈепсе е! <3е Ее§181аИоп реш1епИа (ге8, 1905. Кривични законик ^угославије. Закон о судском кривичном поступку Југославије. Закон о нар. школама од 5. дец. 1929. год.

О застарелости тужбе грговца према нетрговцу за излиферовани материјал — Д-р Радоје Вукчевић, адвокат —

Судска пракса'је нестална у овом питању. Поред више једнообразних одлука опште седнице Касационог Суда од седамдесетих година до данас, постоје и две њима супротне одлуке, и то једна из 1899, а друга из 1929. године. По овим двема одлукама тужбе трговаца за давање еспапа нетрговцима застаревају сходно § 928 за годину дана. У њима је реч тужба из § 928 узета у материјалном смислу као сама суштина тражења без обзира на доказе, којима се то тражење утврђује. По другим одлукама напротив реч тужба употребљена је у формалном смислу као акт, којим се жели реалисати једно материјално право. Ово право не засгарева за годину дана, кад се оно утвр-

ђује другим доказним сретствима сем трговачких књига, које као полудоказ за ово време застаревају. Које је гледиште у праву? § 928.-6). Г. 3. говорећи о застарелости тужбе трговца за давање еспапа нетрговцима упућује на §§ 14. и 15. Трг. Зак, Ови параграфи Трговачког Закона говоре о застарелости потраживања трговаца према нетрговцима на основу трговачких књига као полудоказног срества. Кад је сам законодавац § 228.-6). Г. 3. у колико се односи на тужбе трговаца према нетрговцима довео у везу с §§ 14. и 15. Тргов. Зак. то значи, да у року од једне године застарева тужба према нетрговцу на основу трговач-