Branič

2

Број 11—12

'БРАНИЧ'

Страна 149

али није чинљиво. Ваг1зсћ-Ро11ак у наведе ном делу стр. 291. каже да је нешто нечинљиво онда кад је повраћај у натури скопчан са несразмерним тешкоћама, или је дуготрајан или скупоцен. На пр. једна ствар, коју је дужник отуђио, могла би се набавити и вратити дужнику или у стечајну масу, али цена која би се морали платити за ту ствар, није економична. (Тако ВеронаЗуља, Стечајни закон, стр. 138). Нечинљивост обухвата и немогућност. На пр. ствар, коју је дужник отуђио, пропала је, ту је ствар неко трећи учинио предметом егзекуције. Кад се дакле не може успоставити стање које је постојало пре предузимања правног дела које се побија; кад предмета, на којем би веровник могао водити егзекуцију ради свога намирења, нема више код противника побијања, онда овај мора веровнику дати накнаду у новцу у износу веровникове тражбине која се није могла измирити. Али тиме што је противник побијања отуђио ствар на начин да је и његов последник одговоран (§ 11 став 3), не престаје одговорност противника побијања, него веровник може да бира: да тужи противника побијања у циљу добијања накнаде или последника у циљу повраћаја ствари. На пр. дужник Петров Јован продао је своју ствар Стевану, а Стеван Николи. Петар може тражити или од Стевана (он је овде противник побијања) вредност те стварч у повцу, у колико је то потребно да се из ње за своју тражбину измири, или од Николе саму ту ствар да је он — Петар — учини предметом егзекуције. 10 ) 3. Противник побијања, онај дакле против кога је подигнута тужба за побијање, сматра се према ставу 2 § 13. као непоштен (несавестан) поседник (држалац) онога, што је на основу побијаног правног дела до њега доспело. Према томе на њега се примењују прописи грађанскога законика о одговорности непоштенога поседника за повраћај ствари и плодова (§ 204 грађ. зак.). То вреди и за његовог правног последника, у колико према њему има места побијању у смислу §-а 11 став 3 Кад је пак у питању наследник противника побијања, онда се он сматра и одговара као непоштен поседник само онда ако је знао или ако услед небрижљивости није сазнао за околности, које заснивају право побијања прогив његовог оставиоца наследства. 4. Међу тим ако је противник побијања, његов последник или наследник чинидбу, на коју се односи побијање, примио у доброј вери (као савестан, поштен) и бесплатно,

,0 ) В. Ваг{бсћ-Ро11ак, стр. 1059.

онда ће бити дужан вратити је само у толико, у колико је том чинидбом обогаћен. На пр. дужник Николин Петар поклонио је Стевану једну ствар, у намери да оштети Николу. Стеван је то примио у доброј вери, није знао дакле за Петрову намеру оштећења. Ако он то докаже, онда ће бити дужан да врати то што је примио, у колико се то код њега још налази, или у колико је, ако је отуђио, код њега још зато добијена накнада. Али ако он докаже да је то што је примио потрошио, уништио, или да му је пропало, или да без накнаде дадаље отуђио, онда, пошто примљеним предметом није обогаћен, отпада дужност враћања односно давања какве накнаде. Ако је пак Стеван поклоном дошао до Петрове ствари а знао је за намеру Петрову да тим поклоном оштети свога повериоца, онда је дужан вратити ствар односно дати накнаду за п>у и ако није њоме обогаћен, јер би се његово стицање ове ствари могло побијати но § 2 бр. 1. и онда, да ју је стекао којим послом са наплатом (куповином, променом). § 14 Кад су трећа лица на стварима, које се морају вратити, стекла права која се не дају побијати, онда мора онај, за време чијег су поседа ствари биле оптерећене, накнадити веровнику штету, ако се његово стицање могло побијати. Наређење §-а 13 став 3 примењује се и овде. Овај пропис претпоставља случај да су испуњени услови који се траже за успех тужбе за побијање, и ствар би имала да се врати те да се веровник, који врши побијање, може из ње намирити Али она се не може вратиги онаква каква је од дужника пренесена правним делом које се побија, јер су на тој ствари трећа лица стекла стварна права на начин који се не може побијати. На пр. Николин дужник Павле пренео је своју кућу на Стевана, али се је против Стевана могла подићи тужба за по бијање овога преноса, на пр. на основу § 2. После тога Стеван стави хипотеку на ову кућу у корист Јована, који ништа није знао нити је морао знати о околностима које заснивају побијање онога преноса куће са Павла на Стевана. Стицање овога заложнога права Јовановог не може се побијати. Али пошто је оптерећење куће заложним правом наступило у времену кад је Стеван био поседник (држалац) куће, то онда Стеван мора веровнику Павловом Николи, ако се овај из продајне цене хипотеком оптерећене ствари не може потпуно измирити (јер је ствар оптерећена хипотеком или службеношћу, које купац мора сносити, јевтиније продана), накнадити вредност, за коју је продајна цена куће била смањена услед