Branič

Број 6

„Б Р А Н И Ч-

Страна 287

Заступници, за њену примену, у одбрану свога гледишта истичу као главни аргуменат чл. 6 Зак. о увођ. у живот Кривзак., који у чл 2 вели, да Закон о штампи од 6 авг. 1925 год. са изменама и допунама сд 6 јануара 1929 год- остаје у важности, у колико није измењен Крив. закоником. Како је Крив. законик измењен, јер условна казна није постојала раније, то они кон секвентно и лсгички изводе закључак. да она важи и за штампарске кривице. А обо , допуњују своје мишљење, тим пре, што последња алинеја исгог законског наређења, јасно каже, да ћг се Општи део Криз. законика, изузетно од § 13 Крив. зак-, примењивати и на Заксн о штампи — ег^о од §§ 1—91 Крив. зак. Напрогив свом становишту, они који сматрају да се условна казна не може применити на кривице учињене по Закону о штампи, у одбрану своје тезе наводе да Закон о штампи као закон специјалне природе има сзоје нарочито материјално и процесуалнс право, те се оно има и стриктно примењивати на конкрегне случајеве кривице. Одступања од овога допуштена су у колико то закон изрично наређује и у колико то није у колизији са прописима спеинјалног закона- У § 13 Крив. зак.. стоји да се прописи Крив. закона неће примењива!и противу оптужених, који се казне по нарочитим законима. Према томе законска наређења из општег дела Крив. зак., не могу се применити на дела учињена по Зак. с шгампи а све ово нарочиго због тога што је у чл. 89 Зак. о штампи тачно и јасно предвиђено и фиксирано, шта се из општег дела Крив. законика има примењизати на кривице по Зак. о штампи- У чл. 89 стоји које партије и одредбе везују Зак. о штампи а то су: покушај, свршено дело, олакшавне, ублажавне и отежавне околносги, поврат и застарелост. А тај законски пропис није укинут, према чему се има и узети да важи оио што је у њему лимитативно и побројано и ништа више. Из озог даље излази да се из Општег дела могу узети за правно важне, одговарајуће законске норме^ а то су оне садржане у §§ 16—34 а не у §§ 1—91 Крив. зак. Чл6 Зак. о Увођ. у жив. Крив. зак. је у очигледној ко/шзији са § 13 Криз. зак., и са чл. 89 Зак. о штампи. те према томе не може имати празну вредност, све док је на снази чл. 89. Сем тога условној осуди нема места и с тога разлога шго је она често и неизводљива по штампарским кривицама. По закону о штампи има казни које су (чл- 52 Зак. о штампи) кумулативног карактера т. ј. и лишења слободе и новчане и које као нераздвојне не могу се изрицати појединачно, већ увек само обе, као целина. А то зоди једном апсурду. Новчане казне по. Закону о шгампи изричу се супститутиЕно т. ј. ако осуђени не плати да плати издавач, по чему је и издавач једна врста оптуженика јер одгозара новчано — те примена условне казне у сзаквом случају у крајњој линији води условној осуди и издазачевој по нсвчанс изреченој казни-