Branič

"Број 7—8

„Б Р АН И Ч"

Снатра 423

Ве -у у храну. И један и други услов су стајали до воље А и он их је могао но вољи искористити или не. Да се сада осврнемо детаљније на пример Франков, који је овај супротставио теорији Др. Живановића. А остави Б пијаног на месту, где ће доцније, што А врло добро зна, да се развију отровни гасови услед продеса трулења. Процес трулења може бити евентуално уклоњен људским деловањем, а у сваком случају може се проузроковач њиме и не послужити. Напротив деловање грома је независно од човека и он нема власти да га уништи, другим речима, он га у конкретном случају не може уклонити. Делозање грома наступа, хтео се он тим послужити или не, док се деловање гасова може да уклони. Чим гром и олуја постану сигурни они тиме постају и узрок, релевантан, јер их је проузроковач могао искористити. Када А пошаље преко моста, за који зна да је крхак, и за који зна да ће се том приликом срушити, услови су слање и крхање, а оба та услова су зависна од воље проузроковача и он их је могао по вољи искористити. Или: А и Б ударе ногом (претпоставимо на длаку једнаком снагом В и Г. В умре, а Г не умре. Код В је тај ударац услов смрти, а код Г није, јер смрт није ни наступила. Узмимо сада пример са пушкаром. А даје пушкару Б на поправку пушку. Пушкар прегледава пушку и мислећи да није пуна, он се случајно убије. А је извршио кулпозно усмрћење, јер постоје услови за то (давање пушке, да је била напуњена). Питање је само, како стоји ствар, ако је пушкар био дужан пазити на то, да ли је пушка пуна или није. У томе случају мањка А-у један услов, а то је да је пушка пуна. Услов за кривично-правну последицу овде је да је пушка била пуна, али тај услов се испунио код пушкара на тај начин, што пушкар није пазио, иако је био дужан да пази, дакле није био овисан од А. Тај услов А не може испунити, па како се код њега нису испунили сви услови, то по нашем мишљењу он није ни проузроковао у кривичио-правном смислу смрт пушкара. Говорећи о узроцима у кривичном праву ми смо се ограничили само на то, да истакнемо узроке кривично-правних последица и да истакнемо проузроковача, јер без њега не може бити ни говора о кривичном делу. Ко је проузроковач није нам потребно дефинисати, јер као проузроковача можемо сматрати сваку особу и испитати, да ли је она испунила тражене услове или није. Према томе ми се обазиремо на проузроковача свих појединих услова и на тај начин лако констатујемо, коме се може приписати да је проузроковао извесно кривично дело. Дакле смо и ми овде усвојили филозофски појам каузалитета и све услове сматрамо једнако релевантним обзиром на околност, да воља особе игра у