Branič

Страна 424

„БРАНИЧ 1

Бро| 7—8

сваком конкретном случају одлучну улогу. Ми смо избацили оне услове, који нису овисили нити могли да зависе од воље проузроковача, али смо у исто време и рекли, да ови услови не могу ни бити узроци кривично-правно релевантних последица. Тако н. пр. деловање грома не може изазвати кривичноправно релевантну последицу сем случаја, да се тај гром дао вољом човека искористити или када би га сам човек могао по вољи изазвати. Нашем схватању принципа каузалитета могло би се приговорити, да је оставио ствар на истоме месту, на којем и теорија Буријева. Место да судија оцењује у сваком конкретном случају, који је услов релевантан, а који није, он ће по изложеном нашем схватању морати да цени од случаја до случаја, која је последица кривично-правно релевантна а која није. Као што смо већ раније рекли, кривично-правно релевантне последице садржане су у кривичним законима и тамо их се може увек наћи, те према томе по нашем излагању нема судија шта да истражује у погледу последица. И зависност или независност од воље човека не прави никакве потешкоће. Проузроковати се може само она последица коју се хоће проузроковати, дакле где није било могућности хотења, ту није могло бити ни проузроковања у кривично-правном смислу. Тако проузроковати убиство громом није могуће, јер громови делују неовисно од људске воље односно од нашег хотења. Ако не морају бити само у питању појаве, које су независне од наше радње него могу доћи у обзир и појаве, које могу зависити од људске радње, али у конкретном случају нису зависиле од воље извршиоца. Тако када је А ранио Б пренос у болницу вршен је без обзира на вољу извршиоца, тако да се не може ни рећи да је он тај пренос у болницу проузроковао у кривично-правном смислу, па према томе не може ни бити одговоран за наступелу последицу — смрт од заразе у болници. Може нам се овде приговорити, да је А могао запречити пренос у болницу на тај начин, да не рани Б. То је тачно. Сам пренос у болницу зависан је од воље извршиоца, али од његове воље није ни најмање зависило, да ли ће он бити смештен у оделењу, у којем може да се зирази тифусом. По нашој дефиницији он би могао проузроковати смрт само онда, када би у правилу сви болесници долазили у то оделење и када би услед тога морала да наступи зараза, дакле да се она не може избећи. У томе случају су сви услови релевантни, јер је извршилац ту последицу предвидио, па је према томе својим хотењем и могао да је проузрокује. Наше схватање нема никакове везе са адекватским теоријама, премда то на први поглед можда изгледа. Као што је речено адекватске теорије почивају на појму могућности т. ј. оне узимају у обзир само оне услове, које је била