Branič

САОПШТЕЊА

471

Међутим док је сам Закон модеран и усваја најновија учеља о мениди, његова примена у пракеи је јако отежана због нетачних формулара меничних које издаје подручно Вам Министарство. Мшшстарство финансија издаје искључиво формуларе за т. зв. комисиснарску меницу, која се у пракси скоро никад и не по.јављује, а поред тога у тексту се налазе и менични састојци, које дананши менични закон не тражи, као што је клаузула- о примљеној вредности. Овакав текст менице може да изазове непотребне спорове, услед чега, менични закон не би постигао свој прави циљ. Уосталом, да законодавац није сматрао стару меницу за несавремену и некорисну за привреднн саобраћај, он не би стари закон ни мељао. А кад већ постоји један позитиван закон о томе како меница треба да изгледа, онда нема разлога да се државни менични формулари не саобразе томе законум. Са напред изложеног Комора је слободна да умоли Господина Министра за наређење, да се менични формулари одмах саобразе прописима данатпвег меничног закона. Ови менични формулари могли би да изгледају овако: У 1933. Дин. аа платите по овој меници по нпредби износ од Дин. Г. .

У Плаћање Овакав формулар меничног бланкета потпуно би одговарао меничном закону, те је Коморн част умолжги Гошодина Министра, да својим подручнжм органима изволи издати наређење да га одмах штампају и пусте у продају. Секретар, Заменик Претседника, Влад. Св. Симић, с. р. Мил. П. Драговић, с. р.

О судсћим налазима адћокатима. Београдском трговачком суду Београд. Адвокати из Београда скренули су пажњу на незгодну праксу тога суда која се односи на наредбе и налоге којима се управља током парнице. Тако на пр.: адвокат добије налог да по једном предмету достави адресу противника његовога клијента. Како ни један адвокат не води регистар клијентских противннка у парници, то адвокат, вад добије овакав налог мора да иде у суд ради обавештења о томе на који се предмет налог односи, па тек онда по истом да поступа. Одмах се види да оваква пракса није згодаа. Њене незгоде су у овоме: 1) адвокат мора да оставља друге своје послове и да дангуби док пронађе у суду предмет на који се налог односи и 2) судски чиновник мора да губи време тражећи дотични предмет на уштрб рада по другим предметима, у толико пре, што су судски чиновници иначе претрпани послом. Да би се исправила ова пракса, Комори је част да предложи суду: Да се наредбе и налози којима се управља током парнице исписују еа пуном адресом адвокатовом (Име, презиме, улица и тачан број); као и да се у истима означи како име тужиоца тако и име туженика. Другим речима, да се каже: у спору Н. Н. противу X. У. итд. Комора се нада, да ће суд узвојити предлог Коморе, јер је исти несум-