Branič

476

.БРАНИЧ'

Прспесг Коморе протиб конфинираша адбоћатп. Госаодину Министру унутрашњих аослова, Адвокатска Комора у Загребу доставила је овој Комори препис преставке Бр. 3800 од 27. новембра 1934. год., коју је упутила Господину Министру поводом случаја, што су полпцијске власти конфинирале два адвоката са н>ене територије, и то Минтаса Др. Мату из Загреба и Орлића Др. Иву са Сушака, — молећи ову Комору, да и она њену претставку потпомогне. Одбор ове Коморе расмотрио је питаље на седници својој од 21. ов. мес. па је нашао, да је образложење у претставци Адвокатске коморе у Загребу на своме месту. Због тога ова Комора сматра и за своју дужност и за своје право, да се придружи тражењу Адвокатске коморе у Загребу и да учини апел на Господина Министра, да се питање протеривања адвоката саобрази законским прописима, Јер, кад већ постоји по закону протеривање као законска мера лротив лица, која се огреше о извесне прописе државних завона, онда ту меру треба примењивати онако, како је она прописана, ако се хоће да остане на терену легалности. Комора се не упушта у оцену кривица именованих адвоката, ннти у оправданост предузимања законске мере протеривања, већ само моли Господина Министра да подручним полицијским властима изда потребна упуства о томе, кад се и како може вршити нротериван>е. Комора верује да не греши што је уверена, да је Господину Министру сигурно много стало до тога да се ред и законитост у држави поштују, нарочито од стране властњ које никад не могу и не смеју да сиђу са терена законеког нити да пркмењују мере на које ниједним зак. прописом нису овлашћене, — те се за то и нада да ће Господин Министар учинити што је потребно, да се истакнуто питање правилно реши. Секретар, Заменик претседника, Влад. Св. Симић, с. р. Мил. П. Драговић, с. р. Спрођодни акт уз предлог за оиорезибаше адбоћата упућен сбим пореским упрабама у Београду. На основу чл. 108. Зак. о неп. порезима и § 17. Зак. о изменама од 18. П. 1934. год., Комори је част доставити Управи списак адвоката. саетављен по азбучном реду са проценом о бруто заради у 1934. години. Комора шаље списак свих адвоката из Београда, јер јој није могуће да изврши издва.јање по квартовима а за ту Управу неће бити тешко да из еписка извади адвокате из квартова који њој припадају. Општа зарада адвоката у 1934. год. била је знатно мања но у 1933. год. Доказ за то јесу оставке адвоката који ни толико не зарађују да могу порез плаћати. То су махом још и државни пензионери, па више имају рачуна да се задовоље малом али сигурном пензијом, него да рескира.ју да ништа не зараде, а да порез буду дужни плаћати. Поотоји врло велики број адвоката, чији ириход не достиже мннималну пореску основицу. Послова има рве мање, али и за то мало послова врло мало се плаћа, Адвокатске зараде опале су још и због тога што се адвокатима разним уредбама, законима и неисправним тумачењима онемогућава рад н зарада као што су: Уредба о заштити земљорадника, војни, духовни и аграрни судови. У каквом се тешком положају налазе адвокатн данас види се из чињенице што својој Комори и своме Пензионом фонду не могУ да плаћају чланске улоге. Само једна четвртина укулног броја адвоката плаћа ове улоге. У 1933. год. ове улоге је плаћало преко једне трећине, што значи да осиромашење адвоката иде раиидним кораком. Они нису више у стаљу да нлаћају ^гинимални члански улог за одржавање своје Коморе-институције, за којом су генерације адвокатске одавно жуделе. -Још је тежи пример са Пензионим фон-