Branič

САОПШТЕЊА

477

дом. Адвокати су као лица слободне професије били посве неосигурани за случај старости и неспосбоности за рад. Многи адвокаги, који су некада у нашем правничком свету престављали звучна имена, оставили су после смрти потпуно незбринуте своје породице, које су живеле и данас живе у највећој беди. А Комора није у стању да их номогне јер јој сви адвокати не плаћају улог. Сваки од данашњих адвоката има живи пример пред очима каква судбина сутра по његовој смрти чека његову породицу. Па ипак не могу да плаћају ни Пензиони фонд. И таквих је више од три четвртине, док их је у дани:\:а оснивања фонда у 1931. години било нешто вшпе од половине. Опште привредне прилике незапамћено су тешке и приходи адвокатски. кад је реч о највећем броју адвоката, катастрофално мали. Све ово треба имати у виду кад се врши разрез пореза на адвокатске зараде. Прилог списак. Секретар, Заменик претседника, Влад. Св. Симић, с. р. Мил. П. Драговић, с. р.

Захт-еБ да ад&оћати не плаћају таћсе за истицвНЈв фирми Госиодину Минисшру финансија, По Т. Бр. 404. Зак. о таксама а на основт овлашћења Господина Микистра финансија у решењу Бр. 12327 од 30 априла 1924. год. Градско поглаварство у Београду наплаћује од адвоката таксу за исгицање и држање адвокатских табли паушално од 500—2.000 динара. Наплата ове таксе неправилна је и није на закону основана из ових разлога:

I Т. Бр. 404. Зак. о таксама говори изрично о истицању и држању фирми а адвокагура је према § 1. зак. о адвокатима занимање јавног поретка из чега излази, да је адвокат јавни функционер-сарадник и помоћник суда и државне администрације, те као такав по самој природи свога занимања не вношзе 'ј ЛЈ ј еи ђоинос Ш хиаономзе хинажшеон Љгоико к ј С к Ј и Ф ихвки ојкок и Закона, о радњама, који одређују сам појам фирме и означују лица, која фирму морају истицати и држати. Адвокатска табла пије фирма ни у материјалном ни у формалном смислу, већ обична ознака адвокатске канцеларије исто онако као хпто ни табле на зградама судова и других надлештава нису фирме, већ ознаке за публику, која треба да зна где се које од њих налази. Да адвокатска табла пије фирма и да не'ма не само ничег за1едничког већ ни сличнога са фирмом трговца, индустријалца, занатлије, види се из следећег излагања: а) Трговац на пр. мора изнад своје радње истаћи и држати фирму, јер му то законски нрописи изрично наређују, а адвокат табли не мора држаги, јер не постоји ниједан законски пропис којш би га на то нагонио. б) Трговац мора протоколисати сеоју фирмЈ', јер м.у и то закоаски прописи наређују, а адвокат не само да не мора него и ме може протоколисати своју фирму, пошто обавља занимање јавног поретка; в) Трговац ниједним зак. проппсом није ограничен у томе, колижу ће фирму истаћи, каквог ће облика она бити, какав ће положај заузимати, каквим ће словима бити исписана (у погледу величине слова), какву ће слику или знак на њу ставити, хоће ли означити годину оснивања радње и Јоме сдично. Трговац, дакле, има право, да евоју фирму удеси онако како сматра да ће му најбоље и најсигурније послужити као реклама за радњу, а адвокат у смислу § 69. пос.ковника Еоморе може (а не \чора) држати на улазу своје канцеларије таблу на којој сме бити исписано само и 'Џдино име, мрезиме и аанимат, али која мора имати веома скромне димензије, како не би одава.