Branič

СУДСКА ПРАКСА

501

СУДСКАПРАКСА Код конституисања залоге иа туђој ствари, обвеза залдеопримца да залолсеиу ствар врати њеџом господару, има се ценити с обзиром на њеогву равсспоп односио несавесност Тужнлачка страна — држава — представила је суду: да јој је тужена банка продала једну машину за рачунање, па, како иста није добро функционисала, банка је послала свога агента Луку, коме је машина, предата ради оправке али ни до дана тужбе није враћена, пошто ју је банчин агент заложио код исте банке. Тражи да јој банка врати исправну машину или да накнади њену вредност. Тужеиа банка пак навела је, да именовани Лука, за кога тужилачка страна вели, да му је машина нредата ради оправке, није никад био код баике ни као чиновник, ни као пуномоћник а ни као агент. Лука је машину заложио код банке при чему је банка била ћопа Ше, јер банка није знала, нити је могла знати, да је заложена машина државна својина. Београдски трговачки суд одбио је тужилачку страну од тражења, пошто није подпела никакав доказ, да је Лука био ма чиме овлашћеи од банке, да машину прими Апелациони сз г д у Београду преиначио је пресуду трговачтсог суда н пресудом од 20-1-1934 г. Бр. 11709 осудио тужену банку да држави платн 23.000 дин. на име накнаде аа продату машин.у. Ово са разлога, што се из овереног нреписа рачуна тужене банке види, да је банка продала држави две машине за рачуиање а из заложиице банчине види се, да је баш јсдна од тих двеју маишна заложена код банке од стране именованог Луке — дакле несопственика, према чему је у смислу § 314. грађ. зак. банка дужна да врати спорну машину а пошто ју је продала, онда има да накнади њену вредност. Касациони суд примедбама свога П већа од 20-1Х-1934 г. Рев. Вр. 522-2-34 поништио је пресуду Апелационог суда, поред осталог и са разлога: ,,Кад је суд, одобравајући пресуду окружног суда, нашао, да је тужена банка примила у залогу покретну ствар од несопственика и да услед тога конституисање залога на тој ствари не вреди по § 314. грађ. зак., онда је у смислу § 305. тач. 8. грађ. суд. пост. Суд био дужан да наведе пропис материјалног закона, по коме је ценио несавесност банке, односно њену савесност у погледу прибавл>ања ове ствари у залогу." Апелацони суд није усвојио ове нримедбе већ је у писму своме од 4-Х-1934 г. Р. Бр. 6310 дао следеће противразлоге: ,Дропис § 314. грађ. зак. утврђује обавезу примаоца т.уђе ствари у залогу, да на захтев господара ствари, овоме одмах преда заложену ствар, 0е» обзира на савесност залогопримца. Савесност односно несавесност залогопримца, кад се залога конституише на туђо.ј ствари, могла би да дође у ннтање само ако би се истакло и оштећење господара заложене ствари у смислу § 819. грађ. зак. Како се међутим тужба ограничава само па издавање заложеие машине, не чинсћи и захтев накнаде за оштећење, то оцена о савесности тужене банке, као примаоца у залогу туђе стварн није ни била потребна, па пропуштање овакве оцене у пресуди Апелационог суда не прздставља никакву неправилност." Касациони суд у својој општој седници од 21-У1-1935 г. Рев. Бр. 522 3 усвојио је примедбе свога II оделења а ове противразлоге одбацио. Пошто залога води евептуалном отуђењу задожене ствари, ако дужник о року не исплати дуг, то залогу може конституисати само сопственик ствари — § 29. грађ. зак. По §314. грађ. зак. залога на туђој ствари не важи и сопственик је може у свако доба повратити, изу.зев ако му је право својине према § 928 истог законика застарило. Трогодишња застарелост за стицање права. своЈнне из овог законског наређења мозке се иавршити и код заложног повериоца, пошто он држи ствар у име залогодавца. Само пак право залоге не може поверилац застарелошћу прибавити, без обзира на то што је при пријему ствари у залогу био савестан. Према наређењу § 314 грађ. зак. залогодавац у сваком случају мора вратити ствар њеном сопственику али је ннтање шта ће у том случају бити са његовом тражбном? Да ли ће увек нматн само право регреса према залогодавпу илн може задржати сгаар, док му се дуг не исилати. Примедбе оделења Касационог суда, којс је усвојила и општа седница, иду на то да судећи с.удови у погледу обвезе залогопримца :