Branič, Dec 01, 1935, page 21

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ итд.

575

је некн компендиј из дела Др. Живановића. Конац дела просто је једна алотеоза трипартитном систему, који је, како аутор каже, „данас владајући систем у науци кривичнога права, дакле и једини (б1с!) Како је аутор дошао до тога закључка ми збиља не знамо, али мислимо у сваком случају, да је мало претерао. Па ако баш и узмемо, да је на основу трипартиције и њенога чисто објективнога сватања кривичнога дела могуће логичко и ваљано решење многих проблема кривичнога права, нарочито пак проблема акцесорне природе саучешћа, онда ипак остаје једно питање: уз какове је то жртве учињено и да ли може чисто објективно сватање кривичнога дела издржати научну критику? Ако треба приказе завршити неким резимеом, онда можемо рећи толико, да смо с обзиром на тежину проблема, који је аутор узео да расправља, а нарочито на начин, на који жели да расправи постављени проблем, наиме са гледишта бипартиције у односу на трипартицију, ипак задовољни са његовим делом. Оно истина има у себи извесних мана, али све те мане више, мање произилазе из тежине самога проблема, за чије се расправљање тражи велика и солидна правничка спрема, довољно познавање литерзтуре, нарочито немачке, без које се не може ваљано писати ни о једном важнијем проблему кривичнога права, а то су на концу ипак ствари, које се не могу у пуној мери тражити од једнога младога правника, какав је аутор. Међутим и без обзира на то, аутор овом својом докторском дисертацијом успео је оправдати наше наде, које у њега постављамо, да ће наиме даљња дела бити потпунија, ерго и боља, све то утолико пре, што он овим делом тек улази у нашу кривично правну литературу, у којој, верујемо, жели заузети неки бољи положај.

Петар Б. Ласић, судија окружнога суда — Зајечар. КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ОО ЗАКОНУ О ЗАШТИТИ АУТОРСКОГ ПРАВА Посве случајно дошла ми је до руку пресуда једнога срескога суда, којом је пресуђена крив. ствар против некога кафеџије због прест. из §-а 52. Зак. о заштити ауторскога права. Та пресуда понукала ме је, да се у овоме чланку позабавим споменутим законом. Ево, у чему је ствар: Неки стари кафеџија са периферије једне варошице, дозволио Циганима свирачима, сабраним са брда и дола, да свирају у његовој кафани за добровољни прилог гостију. Цигани су свирали оно, што по њиховом мишљењу знају. Једне суботе сабрале се служавке и тежакиње из те варошице на т. зв. „крумпир-бал". Дошло и нешто војни,:а и раднЦка и ти гости затражили од капеле, да свира коло. Цигани уситнили гудалом и свирали. Дошао ту и заступник „Аутор-централе" и у тим тоновима шездесет — четвртинске вредности