Branič

СУЗБИЈАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТЕРОРИЗМА

171

с обавезом коју су они примили да поштују териториални интегритет и политичку независност свих чланова Друштва Народа". Осуђујуни истовремено Марсељски атентат, који је стао живота Краља Југославије, Претседника Министарског Савета Француске и још других лица, — Савет Друштва Народа је предвидео сазивање једног комитета експерата за израду пројекта конвенције о сузбијању тероризма и конвенције о образовању једног Међународног Кривичног Суда. — Други иут је то питање дошло пред Скупштину Друштва Ннарода, у почетку октобра 1936. г. која је имала израђене предлоге конвенције и требала да претресе свакиу својој нарочитој комисији пре но што одлучи о сазивању међународне липломатске конференције у току 1937 године, која има дефинитивно да редигује текст израђених предлога конвенције пре но што их предложи државама на потпис и ратификацију. Предлози за ове две важне комисије израђени су великим делом у духу напред изложене резолуције III. Међународног Конгреса за Кривично Право, а и с обзиром на предлоге и мишљења истакнутих Правника из наше земље. У првој комисији Друштва Народа почетком Октобра ове године је примљен пројект комитета стручњака. Резолуција о томе садржи значајне изјаве у којима се констатује: важност конвенције за консолидацију мира, и дужност сваке државе да се уздржи од сваког уплитања у политички живот стране државе, као и мишљење: да конвенција треба да садржи: 1) да свака држава на својој територији забрани припрему и извршење терористичких атентата против живота и слободе личности које врше јавне службе, 2) начин сарадње држава за спречавање таких атентата, 3) обезбеђење кажњавања атентата, који престављају терористички карактер и имају један међународни елеменат услед: места припреме, извршења или држављанства учесникаи жртава. II 22. Установа Међународног Кривичног Суда: фактички треба да буде допуна и продужење унутрашњег судства држава. Правно овај суд би требао да пресгави преузимање и остварење судске функције на граници државе, где унутрашње судство престаје, или се екстрадиција и правна помоћ показују без дејства те би злочин остао некажњен било због непотпуности, било због празнине закона, било због произвољног тј. самовољног тумачења унутрашњег закона или из ког другог разлога, што је за осуду ма где' се то налазило: како у унутрашњем, тако и у међународном праву. Овакав однос међународног и унутрашњег судства није хијерархијски однос, већ однос координације, и он само може да појача поље активности једног и другог судства. Као специјалан разлог у прилог установе међународног суда био би још и то: што Међународно Право заслужује у истој мери потпуну заштиту као и унутрашње, и што нема правног разлога за оправдање осуства кривичног међународног судства у међународном праву. Социјална правда (у смислу вршења правосуђа) У међународном живогу треба да је интегрална у истој мери као у унутрашњем судству, где поред грађанског и административног судства постоји и кривично. Једно кривично пра-