Branič

172

„Б Р А Н И Ч*

восуђе стављено у службу међународног права, као допуна досадањег међународног правосуђа, може само да допринесе што више моралном и материјалном благостању људи. 23. Потреба за установом овога суда осећа се, јер до сада су се међународним судовима расправљали само спорови грађанскоиравни и админсгративно-правни. Но осећала се |је празнина у том правосуђу, јер му је недостајало кривично међународно судство, т. ј. једна нова институција за примену права, или евентуално само једно ново, али веома нужно проширење компетенције досадањег судства чији је крајњи циљ само правилна примена права, које већ постоји. Потреба за овим судством образложава се самим фактом да се универзално признаје егзистенција међународног злочина и злочина који има делимично овај карактер те би због мешовитости овога карактера најбоље пристало да га пресуди међународни суд. Попунити ову празнину у међународном праву јесте остварити једанвелики идеал права, чије остварење треба похитати. Ако се сад усвоји да и извесни деликти унутрашњег права, који су могли бити обележени као деликти из полигичких мотива, а нападају међународна правна добра, могу доћи пред оцену тога суда на случај ако злочинац ма на какав начин измакне суђењу унутрашњих права — онда би се тиме избегло једно врло тешко питање, а то је да поједине државе саме арбитрарно решавају: да ли се код питања екстрадиције поједино кривично дело, које напада интернационално правно добро, има сматрати за политичко или не. Свако противљењема у ком виду да се пружи сарадња за сузбијање злочина јесте у крзјњој линији злоупотреба права суверенитета државе, јер и то право, суверенитета, подложно је ограничењима у колико то ограничење захтева међународна солидарнсст, а то је баш случај у овде постављеним питањима. Тек са интернационалним сузбијањем злочина и интернационалним судом могућа је рационална борба против међународних деликата и онемогућавање приватних начина задовољења која у различитим видовима ипак нису друго до прикривена дивљачка освета и самозадовољење. Институција међународног кривичног суда јесте потреба социјалне правде, јер је се показало у међународном саобраћају да досадањи дипломатски методи (интервенција и неинтервенција, дипломатска куртоазија и сл.) нису зато довољни, пошто зависе само од воље међународно-правних субјеката. Конзеквентно спровођење међународне кривичне правде јесте узвишени идеал, који заслужује да му се у службу стави једна засебна и социална установа у форми међународног кривичног суда. Свест о потреби тога суда постоји, само се ради о томе, да се ова међународна кривична судска власт организује на такав начин, да буде поштована и примењивана, како би човечанство од тога имало више користи. На озај начи'н ће дефинитивно бити скинута са дневног реда питања, која су од векова занимала човечанство као што су: да ли је могуће код сукобљавања права и интереса у међународном праву зауздати страсти и силу т. ј.: да ли је у опште могуће испоставити разлоге разума изнад страсти, и