Branič

Б Р А И И Ч

Год. XXV Београд, април 1937. Број 4.

9 Професор Л. Таубер — Београд. ЗЛАТНА КЛАУЗУЛА У НАШЕМ ПРАВУ 1. Златна клаузула, тј. напомена да се плаћање мора извршити у златној монети, или у страној валути, или чак у домаћем новцу, али у износу који је везаи за вредност злата или стране валуте, увек је имала за циљ да обезбеди повериоца од евентуалне депресијације домаћег новца. У новије време овакве клаузуле су почеле да се чешће јављају у пословима између приватних лица у унутрашњем промету, нарочито кад је стабилност домаћег новца била јако поремећена, тј. за време светског рата, послератне инфлације у појединим земљама (Немачка, Аустрија, Пољска) и девалвације у државама које нису могле или нису желеле одржати вредност свога новца на ниво-у предратног паритета (Енглеска, Америчка Унија, Чехословачка). Пошто су овакве клаузуле неповољно утицале на вредност домаћег папирног новца, јер су доприносиле ширењу неповерења у његозу стабилност (на одржавање које су државе много полагале и у том циљу водиле одређену девизну политику), у више земаља јавиле су се у различитим облицима забране таквих клаузула. Прва је Фрзнцуска већ 1916 г. издала закон у циљу спречавања појаве ажиа између златног и папирног франка, а француска јудикатура је изградила на овој основи читаву доктрину о забрањености златне клаузуле приликом закључавања аослова у земљи. 1 ) Ова јудикагура је резимирана у чувеној пресуди Сталног суда међународне правде од 12 јула 1929 г. по предмету српских зајмова на овај начин: „сада је дефинитивно утврђено јурис-

4 ) Разлоге на којима почива ова доктрина лепо је приказао већ 1924 г. угледни економски писац и познавалац монетарних питања Бершранд Ногаро: .Очигледно је, каже он, да стипулација да се плаћање изврши у златним францима, чак иако се исто врши у папирним францима, на крају ствара у унутрашњем промету разлику између папирног и златног франка и изазива у корист првог унутрашњи ажио, који је закон 1916 г. тежио спречити. Јуриспруденција уопште добро осећа да је то одредба јавног поретка (<1'ос1ге риђН^це): очевидно је да приватна лица, кад теже да оваквим условима избегну последице депресијације домаћег новца, убрзавају исту ,В. Ногаро" 1л шоппаЈе е1 1е§ рћепошбпез топ61аЈге5 соп!ешрога1п5°, Рапз 1924, р. 264.)