Branič

СУДСКА ПРАКСА

387

прописе, као и правну литературу и судску праксу (нашу и страну), која се односи на извршни поступак. Цео Коментар замишљен је у четири књиге на око 2500 до 3000 страна, који ће излазити у месечним свескама (отприлике по две свеске месечно) од по 5 до 6 штампаних табака. Прва кљига претстављаће практичан приручник у којој ће бити објављен Закон о извршењу и обезбеђењу и његоза Уводна уредба са кратким објашњењима аутора, да би на тај начин практичарима, који ће бити принуђени већ од 1. јануара 1938. г., да примењују исти закон, послужио, бар за прво време, као користан помагач, пошто сам Коментар, који ће обухватити даље три књиге (на преко 2000 страна), с обзиром на његову обимност, не може дотле бити објављен. Задатак који су себи поставили аутори несумњиво је тежак и скопчан са врло великим трудом, али врло користан и заслужује похвалу. Да ће пак аутори своју замисао и до краја извести, онако како су нам обећала, гарантују нам својим досадашњим радом, који је доста опсежан и познат. Пред нама је прва свеска прве књиге наведеног Коменгара (управо приручника), која је изашла из штампе пре неколико дана. У овој првој свесци објављена је цела Уводна уредба и §§ 1.до 65. Закона о извршењу и обезбеђењу. Уз поједине чланове и параграфе Уредбе и Закона (који су оштампани масним слогом), садржана су кратка али бројна објашњења аутора, са навођењем специјалних прогшса који су са њима у вези, у виду примедаба уз сам текст Уредбе односно Закона. Сва објашњења рађена су брижљиво и савесно и са великим познавањем материје извршног права тако да већ сама претстављају прилично опсежан коментар закона, који ће у многоме олакшати разумевање и правнлну примену појединих прописа и услед тога бити од неоцењиве користи у пракси. Начин на који је рађена ова прва свеска, и на који ће бити израђена цела прва књига, даје нам гарантију, да ће и сам Коментар, који ће почети да излази одмах после завршетка ове прве књиге, бити рађен исто тако брижљиво и савесно и да ће аутори испунити обећање учињено у своме проспекту, као и на другој страни корица прве свеске ове прве књиге. Обрад Б. БлагојевШ, адвокат.

БЕЛЕШКЕ Међ^народни прабничћи конгреси у иностранстбу. 1.— Мгђународна аравничка конференција за Уставно ираво и слободе, организована од стране великог броја најугледнијих правника и политичара, одржала је свој састанак 10. и 11. јула 1937. год. у Паризу. На исту позват претседник наше Коморе г, Владимир Симић, позиву се није могао одазвати нити послати претставника Коморе због краткоће времена, те тако није нам познато да ли је наше правништво било на овој интересантној конференцији у опште престављено. У претходним докуменгима наведено је и једно писмо неколицине словеначких интелектуалаца у коме су изложили своје погледе на Устав и слободу и жалили што нису могли доћи на конференцију на коју су позвати. Такође, многи угледни правници и политичари извинили су се, али су њихови погледи на питања на дневном реду, изложени у претходним радовима. У времену када је демократија у опадању, врло је добро прочитати ове написе добронамерних демократа и добити утисак да демократија има још увек веома моћне браниоце. За конференцију припремљене су две инструктивне брошуре, посвећене уставним начелима слободе. У првој објављена је Декларација права човека и грађанина од 1789. год., затим преглед уставних прописа и других важних закона који се односе на старе демократије, објављени су прописи из нозих устава у којима је демократија подлегла, а у другој објављен је преглед односних одредаба у трима ауторитативним државама: Немачкој, Аустрији и Италији, затим као пример појачања демократских начела приказани су Устави шпански и нови совјетски и најзад, бачен је један поглед на недемократске тенденције у законодавствима и пракси извесних демократских држава. Ова документација служи