Branič

,Б Р А Н И Ч"

Шта више одредбе § 157. н. зак. о ист. нису у свему идентичне ни са одредбама § 375. а) старог каз. зак. Те одредбе из § 157. н. зак. о ист. говоре само о самовласном без насиља захватању земље, али не и самовласном без насиља ирисвајању земљишта и других имовинских ирава као што је то иредвиђено у § 375. а) с. к. з. који каже: „Ко самовласно без насиља завати или ирисвоји што од земље" што очевидно није једно и исто, јер захватање туђег земљишта као и других ствари покретних и непокретних може бити и без присвајања, односно туђе земљиште се може заузети и без намере да се оно присвоји, кад неко на пр. заузме земљиште у циљу послуге да истовари неки материјал, да подигне зграду, радиониду; да га зирати у циљу скидања плодова, или коначно да га дугом државином законитим начином присвоји; као што је случај код узукапије.. После тога § 157. новог зак. о иступима прописује само казну за самовласно заузимање земљишта без насиља, апстрахујући све друге ствари и друга имовинска права, као и покретне ствари. Тежиште ситуације је дакле у вештини, да се одреде границе између самовласног захзатања чијег било земљишта без насиља, и самовласног прибављања каквог свог имовинског права, како би се могле правилно схватити интенције прописа § 383. новог крив. зак, и ових из § 375. а) старог каз. законика, односно прописа из § 157. новог закона о иступима. Прописујући у новом грађанском парничном поступку одељак §§ 548.—554.—о сметању поседа, законодавац је оставио неинкриминисано самовласно без насиља захватање туђег земљишта. Увођењем установе § 157. новог зак. о иступима такза је радња инкриминисана као што видимо. Кад ствар овако стоји, онда је неосновано тврдити, да би се увођењем § 157. новог закона о иступима онаквог, како је он редигован приликом изгласања, можда ишло корак уназад само због тога, што тај зак. пропис имају да примењују управне, а не судске власти, поготово кад се зна, да је овај зак. пропис само наставак оног дела прописа из § 375. а) ст. к. з. који је и до сада важио; који још увек важи према предњој одлуци највишег суда, и који се је много екстензивније — тумачио од § 157. новог закона о иступима. Полициске су власти као истражне у прошлости под надзором својих претпостављених и првостепених судова, и поред тога, што њихов кадар није прошао био кроз све школе — ипак, показале ако не одличне, а оно сигурно врло добре резултате, па би било страшно ако би им се сада, када су чиновници добрим делом правници, и у мање важној улози, оспоравала способност и објективност. Што се пак грешки тиче, њих могу чинити како полициске тако и судске власти, јер нико није савршен и непогрешив, то је разумљиво само, ако се то не чини та!а Ме. Поводом ту скоро расправљеног једног спора код Управног суда, питање дерогације § 375. под а) старог каз. зак. расправљено је на следећи начин. Једној надлежној власти предата је 13. фебруара 1934. год. тужба због самовлашћа. Власт се је огласила надлежном, и донела