Branič

„Б Р А Н И Ч"

гледно је да на губитак службе може бити осуђено само лице које је у служби, док се на губитак часних права може осудити и лице изван службе, дакле и пензионер. Али пошто лице осуђено на губитак часних права по закону губи право и на пензију, тј. не може бити државни пензионер, онда је за такав смисао закона без утицаја да ли је ово лице осуђено као активни службеник или као пензионер. Ово стога што се такво лице у сваком од ова два случаја, услед пресуде, налази у стању које искључује могућност да оно буде државни пензионер, односно да има права на пензију. Према томе, услед природе саме магерије која се регулише одредбама § 105. тач. 1. и § 105. ст. 1. оне, мада се налазе међу прописима о престанку службе и због тога се примењује првенствено на активне службенике, показује се као објашњење прописа тач. 2. § 132. Ч. з. о томе каква има да је судска пресуда услед које пензионер губи право на пензију. С обзиром на ово судска пресуда коју предвиђа § 132. тач. 2. Ч. з. као разлог за губитак права на личну пензију код пензионера, јесте кривична пресуда којом се пензионер осуђује на губитак часних права. Уосталом, код супротне солуције не види се никаква разлога због кога би активни службеник осудом на губитак часних права изгубио и службу и право на пензију, а да пензионер не би изгубио ни пензију. Против овога гледишта је било наведено, да би кривична пресудз, да би по § 132. тач. 2. имала за последицу губитак права на пензију код пензионера, требало да гласи баш на ту казну. Уколико пак не гласи, осуђени би пензионер требало да буде накнадно суђен дисципливски, тако да би само тим путем могао изгубити право на пензију. Међутим, кривични законик међу казнама не предвиђа губитак права на пензију, услед чега кривични суд не може ни изрећи такву казну. Дисциплинско пак суђење пензионеру после кривичне пресуде, и кажњавање губитком права на пензију овим путем, значило би губитак овог права дисциплинском пресудом, и немогућност губитка путем кривичне пресуде. Међутим, § 132. Ч. з. предвиђа, поред дисциплинске, још и кривичну пресуду а то значи дп ово супротно гледиште долази у опреку са самим текстом закова". Као што се из ових разлога Државног Савета види, гледиште које се заступа у предњој одлуци Опште седнице је правилно и на закону засновано, разуме се путем једног аутентичног тумачења прописа § 132. Зак. о чиновницима. Према томе предњом одлуком Државног Савета расправљено је једно питање које није било јасно, а и које није изрично законодавац нормирао, те се је морало прибећи тумачењу путем законске анзлогије. Др. Бор. Д Пешровић.

НЕКРОЛОЗИ Др. ЈОЗЕФ барон ШАЈ У Бечу је умро 18. јануара о. г. Нестор аустријских правника Др. Јозеф барон Шај, редовни професор грађанског права на бечком универзитету и бивши члан парламента предратне Аустрије, у 85 години. Професор Шај је као одличан научник и изврстан познавалац грађанског права чувен и далеко изван своје отаџбине. Он је написао многобројне расправе из грађанског права, које се све одликују оригиналношћу, прецизношћу и дубином мнсли и издао је најбољи коментар аустријског грађанског законика, који може да послужи као узор ове врсте радова. Као рођак оснивача аустријског приватног права професора Унгера почео је своју каријеру у Бечу, прешао у Грац, па се опет вратио у Беч, где је остао до смрти, да научно ради и предаје као незамењив професор грађанског права на бечком универзитету. Др. Јозеф Шај са Франц Клајном био је творац трију новела аустријског грађанског законика за време светског рата, које због тадањих ненормалних прилика нису прошле кроз парламенат, већ су царевом наредбом обнародоване и створиле су од аустријског грађанског законика из 1811. год. један модеран закон. Само брачно право није тада из политичких разлога узето у обзир. Са Шајом, који је неуморно све до смрти радио, приватно право претрпело је један огроман губитак. Милорад Антоновић, адв.